Прочитај ми чланакГодине 1916. у Петрограду је убијен и бачен у реку Неву Григориј Јефимович Распућин, дуго времена изузетно утицајна личност на руском царском двору. Посебно је имао велики утицај на на царицу - што је била последица чињенице да је престолонаследник Алексеј био неизлечиво болестан.
Током Првог светског рата смењивао је и постављао војне заповеднике и министре. Убиство су организовали енглески агенти блиски руској круни али и масонима. Они су веровали да ће елиминисањем тог чудака спасити Русију и више је приближити Британији у односу на Француску и остале савезнике. Сибирски сељак Распућин био је пустолов, у младости чак коњокрадица, затим монах, склон једној традиционалној руској секти. Важио је за видовитог, о чему постоје бројна и сведочења и оспоравања. У Петроград је дошао 1905, а 1907. доспео је у контакт са дворским круговима.
1691. – Умро је енглески хемичар и физичар Роберт Бојл, који је открио закон о односу притиска и запремине код гасова и први утврдио разлику између смеше и хемијског једињења.
1803. – У састав САД ушла је дотадашња француска колонија Луизијана, коју је раније исте године – притиснут финансијском оскудицом – француски цар Наполеон и продао Американцима за 15 милиона долара. Данашња савезна држава Луизијана не поклапа се територијално са негдашњом француском колонијом – она је била неупоредиво већа и обухватала је више данашњих савезних држава САД.
1864. – Рођен је српски сликар Марко Мурат, оснивач Уметничке занатске сколе у Београду, који је почео као реалиста,али се касније приближио импресионистима. Сликарску академију завршио је у Минхену. У српско сликарство унео је нова уметничка схватања и развио интересовање за проблеме светлости. Снажно је утицао на стварање сликарске „Београдске школе“. Сликао је портрете, историјске композиције, пределе. У Народном музеју у Београду налазе се његова главна дела „Дочек цара Душана у Дубровнику“, „Пролеће“, „Цвети“, „Конавока“, „Дум Анте“, „Дубровник“.
1865. – Рођен је енглески писац Радјард Киплинг, добитник Нобелове награде за књижевност 1907, мајстор кратких прича у којима су с пуно ефеката испреплетени хумор и ужас. Његова проза приказивала је живот у Индији, у којој је и рођен, с изузетним смислом за дечји свет. Честа тема су и животиње. Дела: „Књига о џунгли“, „Храбри капетан“, „Ким“, „У белом и црном“, „Приче за децу“, „Изистинске приче“.
1886. – Немачка и Португал споразумом су одредиле границе португалске Анголе и немачке Југозападне Африке (Намибија).
1903. – У пожару у чикашком позоришту „Ириквои“ погинуло је 588 људи.
1906. – Рођен је енглески филмски режисер Керол Рид, изврстан познавалац техничких аспеката режисерског заната са изразитим смислом за визуелно приповедање. Филмови: „Звезде гледају с неба“, „Ноћни воз за Минхен“, „Права победа“, „Бегунац“, „Пали идол“, „Трећи човек“, „Прогнан на острва“, „Јаре за две паре“, „Трапез“, „Кључ“, „Наш човек у Хавани“, „Агонија и екстаза“, „Оливер“ (Оскар).
1915. – Немачка подморница торпедовала је код Крита у Првом светском рату британски путнички брод „Персија“, усмртивши 330 од 501 путника и члана посаде.
1918. – У Берлину је почео тродневни оснивачки конгрес Комунистичке партије Немачке на којем је усвојен програм чији је творац била Роза Луксембург. Конгрес је изразио подршку Совјетској Русији.
1922. – Званично је основан Савез Совјетских Социјалистичких Република, стварањем федералне заједнице од Русије, Белорусије, Украјине и Транскавкаске Федерације. Касније су се прикључивале или формирале друге совјетске републике.
1933. – Румунска екстремистичка политичка организација „Гвоздена гарда“, убила је председника владе Јона Дуку, којег је заменио профашиста Георге Тартареску. Румунија се потом убрзо приближила Силама осовине, којима се као чланица Тројног пакта прикључила у рату против Совјетског Савеза.
1944. – Умро је француски писац Ромен Ролан, један од највећих мистика француске литературе у 20. веку, добитник Нобелове награде за књижевност 1915. Био је дубоко заинтересован и активно укључен у сва битна социјална, политичка и духовна збивања своје епохе, укључујући „аферу Драјфус“, феномен комунизма и фашизма, настојања да се постигне светски мир. Дела: романи „Жан Кристоф“, „Кола Брењон“, 12 драма под заједничким називом „Позориште револуције“, романсиране биографије Лудвига ван Бетовена, Микеланђела Буонаротија, Лава Толстоја, Георга Фридриха Хендла, Махатме Гандија, антиратни спис „Изнад метежа“.
1947. – У Румунији је под притиском комуниста абдицирао краљ Михаил I.
1947. – Умро је енглески филозоф Алфред Норт Вајтхед, један од најзначајнијих англосаксонских мислилаца 20. века. Најпре се бавио математичком логиком и заједно с енглеским филозофом и математичаром Бертрандом Раселом написао је „Принципиа матхематица“. Потом је развио оригиналну метафизику, космолошко гледиште о „вечним објектима“ и догађајима и организмичку филозофију природе. Сматрао је да филозофија има судбоносан социјално-историјски значај. Остала дела: „Расправа о универзалној алгебри“, „Организација мишљења“, „Истраживање принципа природног знања“, „Наука и модерни свет“, „Процес и реалност“, „Смели подухвати идеја“, „Религија у битним својствима“.
1968. – Умро је норвешки државник Тригве Ли, први генерални секретар Уједињених нација од 1946. до 1952. Пре Другог светског рата био је секретар Социјалистичке партије Норвешке и министар правосуђа, а после немачке инвазије на Норвешку 1940. шеф дипломатије у избегличкој влади у Лондону.
1988. – Југословенски шеф владе Бранко Микулић и припадници његовог кабинета поднели су оставку, због општег незадовољства економским приликама. Била је то претпоследња влада Југославије, током мандата његовог наследника Анте Марковића, Југославија је разбијена.
1989. – Пољска скупштина (сејм) је успоставила вишепартијски политички систем.
1990. – Власти Албаније су први пут дозволиле Јеврејима исељавање у Израел.
1991. – На састанку у главном граду Белорусије Минску лидери Заједнице Независних Држава, настале после распада Совјетског Савеза, нису се договорили о уједињеној армији и свим бившим совјетским републикама је допуштено да формирају сопствене оружане снаге.
1993. – Израел и Ватикан су потписали споразум о међусобном признавању и успостављању пуних дипломатских односа, окончавајући тиме два миленијума „болних односа између две велике религије“, јудаизма и римокатоличанства.
1997. – Кина и Јужна Африка су потписале споразум о успостављању дипломатских односа од 1. јануара 1998.
2002. – Мваи Кибаки преузео је дужност председника Кеније пошто су он и његова коалиција „Национална дуга“ изборном победом окончали после 24 године владавину Данијела Арапа Моија и КАНУ партије четири деценије.
2004. – Умро је амерички џез музичар, „краљ свинга“ Арти Шо. Важио је за врхунског кларинетисту. Један од Шоових највећих успеха, који је био увод у његову светску каријеру, био је снимак Кол Портеровог „Begin the Beguine“. Компоновао је концерте за кларинет и низ познатих мелодија: „Nightmare“, „Any old time“, „Everything’s Jumpin'“.
2006. – Најмање 75 Ирачана је погинуло, док је 125 рањено у серији експлозија у областима насељеним шиитима широм Ирака, на дан када је бивши председник Садам Хусеин погубљен. Бивши ирачки лидер обешен је у Багдаду, пошто га је локални суд осудио на смрт због убиства око 150 шиита 80-тих година прошлог века. Погубљење је изазвало славље шиита широм Ирака. Владао је Ираком, чврстом руком, пуних 35 година. Обешен је после контроверзног процеса, током којег су у великој мери занемаривана права оптуженог и одбране. Нове ирачке власти тврдиле су да је Садам Хусеин одговоран за смрт више од 500.000 људи, махом шиита у Курда.
