Прочитај ми чланак
Мој легионар
(Француска шансона; пева: Едит Пјаф)
Имао је крупне, веома бистре очи
Преко којих би каткад прешла муња
као што небом прелазе олује.Имао је доста тетоважа
које ја никада нисам најбоље разумела.
На врату је носио: “Не виђен, не ухваћен.“
Преко срца је писало: “Нико“.
На десној руци реч: “Разлог“.
Не знам његово име, не знам ништа о њему.
Волео ме је читаву ноћ
Мој легионар!
И препуштајући ме је мојој судбини
Отишао је са јутром
препуним светлости!
Био је мршав, био је леп
Мирисао је попут врелог песка
Мој легионар!
Сунце преко његовог чела
обасипало му је плаву косу
светлошћу!
Срећа изгубљена, срећа одбегла,
Стално мислим о тој ноћи
и жудња за његовом кожом ме изједа.
Понекад плачем и после мислим
када сам га имала при себи
требало је да узвикујем своју срећу…
Али се нисам усудила ништа да му кажем.
Плашила сам се да ћу га видети како се смеје.
Не знам његово име, не знам ништа о њему.
Волео ме је читаву ноћ
Мој легионар!
И препуштајући ме је мојој судбини
Отишао је са јутром
препуним светлости!
Био је мршав, био је леп
Мирисао је попут врелог песка
Мој легионар!
Сунце преко његовог чела
обасипало му је плаву косу
светлошћу!
Пронашли су га у пустињи.
Његове прелепе очи биле су отворене.
Небом су пролазили облаци.
Показао је своје тетоваже
Са осмехом и рекао је
показујући свој врат: “Не виђен, не ухваћен“
показујући своје срце: “Овде, нико“
Није знао…Опраштам му.
Сањам још увек да ће ми судбина
вратити једно лепо јутро
Мој легионару,
Да ћемо отићи сами заједно
у неку предивну земљу
препуну светлости!
Био је мршав, био је леп
Закопан је под врелим песком
Мој легионар!
Сунце преко његовог чела
обасипало му је плаву косу
светлошћу!
Mon Légionnaire
Il avait de grands yeux tres clairs
Ou parfois passaient des eclairs
Comme au ciel passent des orages.
Il etait plein de tatouages
Que j’ai jamais tres bien compris.
Son cou portait: „Pas vu, pas pris.“
Sur son coeur on lisait: „Personne“
Sur son bras droit un mot: „Raisonne“.
J’sais pas son nom, je n’sais rien d’lui.
Il m’a aimee toute la nuit,
Mon legionnaire!
Et me laissant a mon destin,
Il est parti dans le matin
Plein de lumiere!
Il etait minc’, il etait beau,
Il sentait bon le sable chaud,
Mon legionnaire!
Y avait du soleil sur son front
Qui mettait dans ses cheveux blonds
De la lumiere!
Bonheur perdu, bonheur enfui,
Toujours je pense a cette nuit
Et l’envie de sa peau me ronge.
Parfois je pleure et puis je songe
Que lorsqu’il etait sur mon coeur,
J’aurais du crier mon bonheur…
Mais je n’ai rien ose lui dire.
J’avais peur de le voir sourire!
J’sais pas son nom, je n’sais rien d’lui.
Il m’a aimee toute la nuit,
Mon legionnaire!
Et me laissant a mon destin,
Il est parti dans le matin
Plein de lumiere!
Il etait minc’, il etait beau,
Il sentait bon le sable chaud,
Mon legionnaire!
Y avait du soleil sur son front
Qui mettait dans ses cheveux blonds
De la lumiere!
On l’a trouve dans le desert.
Il avait ses beaux yeux ouverts.
Dans le ciel, passaient des nuages.
Il a montre ses tatouages
En souriant et il a dit,
Montrant son cou: „Pas vu, pas pris“
Montrant son coeur: „Ici, personne.“
Il ne savait pas… Je lui pardonne.
J’revais pourtant que le destin
Me ramen’rait un beau matin
Mon legionnaire,
Qu’on s’en irait seuls tous les deux
Dans quelque pays merveilleux
Plein de lumiere!
Il etait minc’, il etait beau,
On l’a sous le sable chaud
Mon legionnaire!
Y avait du soleil sur son front
Qui mettait dans ses cheveux blonds
De la lumiere!
