ДОЛАЗАК БЛАГОДАТНОГ ОГЊА: Може ли ишта осим православља да окупи Србе

11:50 13.04.2015.

Фото: telegraf.rs – Марко Тодоровић

Дочек Благодатног Огња испред београдског Храма Светог Саве на измаку Велике Суботе. Хиљаде људи у смиреном, ведром ишчекивању.

О АУТОРУ

Александар Павић је дипломирао Политичке науке на Универзитету Калифорније у Берклију.
Био Главни политички саветник председника Републике Српске 1996-1997, до оставке због раскола који је избио на релацији Пале-Бања Лука.
Сарадник америчког сајта WorldNetDaily, руског Фонда стратешке културе, члан уредништва сајта Видовдан, су-оснивач покрета „За живот без жига“, преводилац, аутор књиге „Забрањена истина о Сребреници – приручник заснован искључиво на страним изворима“ (3. издање 2010..) и ко-аутор публикације „Шта се стварно догодило у Сребреници?“ .

Чудо на Велику Суботу у јерусалимској Цркви Гроба Господњег се већ десило, као што се дешава већ 17 векова.

Нестворена Светлост је, паљењем неугасивог кандила у Кувуклији, свећа у рукама Јерусалимског Патријарха и свећа верних окупљених око ње, већ постала створена и обасјала верне у Јерусалиму, а затим кренула пут Грчке, Русије и, слава Богу, српских земаља.

Овенчана је спона која повезује православље, која је некада повезивала хришћанство, све док папа Григорије IX није забранио учешће латинских верника у служби силаска Благодатног Огња 1238. године.

И то упркос речима свог чувеног претходника, папе Урбана II, који се на Сабору у француском Клермону 1095. године, објавивши Први крсташки рат ради помоћи од Турака Селџука угроженом Јерусалиму, запитао:

„Чије је срце тако камено, браћо, да га тако велико чудо не додирује? Верујте ми, човек чије срце не би поверовало услед једног таквог божанског показивања благослова, безосећајан је и раван звери“.

Патријарх Српски је изнео пламен Огња мало пре поноћи, и поделио га са верним народом.

И његова ватра се проширила преко свећа, у сноповима или појединачних, као тихи, растући талас, до последњег присутног.

Они који су касније дошли, тражили су оне чије су свеће још гореле, или који су се сетили да понесу лампе или кандила, да и они постану заједничари великог догађаја.

Слободно се делило духовно благо које нема цену.

Може ли ишта осим православља на овако тихо величанствен начин да окупи Србе…