Прочитај ми чланак
Палата управе поште – По многима ово здање које је саграђено крајем двадесетих година 20. века представља врхунац стваралаштва архитекте Момира Коруновића. Палата је остала поштеђена у првим налетима бомбардера 1941, али је касније нису поштедели ни нацистички нити савезнички бомбардери. Нове власти су након рата одлучиле да здање обнове, али не по оригиналном решењу, па данас на Савском тргу као да је остао само костур Коруновићеве поште Фото: Фотомонтажа – Слободан Пикула
У паклу шестоаприлског бомбардовања Београда 1941. изгореле су стотине грађевина, а само је неколико њих имало тужну част да остану упамћене и тако буду симбол трагедије.
Многе те грађевине и данас би давале додатну чар архитектури београдске улице. Подједнако и зграда библиотеке на Косанчићевом венцу и Коруновићева пошта код Железничке станице.
Синагога – Сефардска синагога Бет Израел у Улици цара Уроша страдала је у пожару у Другом светском рату. Била је маварског стила, пројектовао ју је Милан Капетановић, а саграђена је 1908. Краљ Петар И положио је камен темељац. Данас се на том месту налази Галерија фресака, а на садашњој згради је постављена спомен-плоча која подсећа Београђане на овај порушен симбол јеврејске заједнице. Фото: Фотомонтажа – Слободан Пикула
Операција уништења Београда „Страшни суд“ отпочела је у недељу, 6. априла, када је од 6.30 до 8 сати на град изручено 197 тона бомби.
Министарство војно – Зграду која се налазила на углу Немањине и Кнеза Милоша, а која је срушена 1941, пројектовао је архитекта Јован Илкић око 1895. и она је после Великог рата била дограђена. На тој парцели је подигнута једна од две зграде „близнакиње“ по пројекту Николе Добровића. Градња Генералштаба завршена је 1965, а комплекс који је ушао у светске архитектонске енциклопедије тешко је оштећен током НАТО бомбардовања. Фото: Фотомонтажа – Слободан Пикула
– Напади су поновљени истог дана око 10 и 14 часова, у сумрак и у току ноћи. Бомбардовање је настављено и у преподневним и поподневним часовима 7. априла, да би 11. и 12. априла још два таласа погодила град. На Београд је, у 620 бомбардерских и 340 ловачких налета избачено 440 тона разорних и запаљивих бомби.
Тешко су страдали делови око Железничке станице, Славије, Сењака, центар града и Теразије, владине зграде у Немањиној и Улици кнеза Милоша, а нарочито стамбени квартови на Дорћолу. Од 19.641 зграде, колико је Београд имао пре рата, 9.365 је уништено или оштећено, док је 8.000 породица остало без крова над главом – каже историчар Дарко Ћирић, виши кустос Музеја града Београда.
Мост краља Александра Карађорђевића – Београђанима је овај мост служио мање од седам година; за време бомбардовања прилично је оштећен, остаци су 1941. минирани, а на његовим темељима 1955. је подигнут Мост братства и јединства (Бранков мост) с тим да су од старог остали и сачували своју функцију до данас стубови број 2, 4, и 5. Николај Краснов је био аутор богате архитектонске обраде супструктуре моста и скулптурне декорације, као допуне. Фото: Фотомонтажа – Слободан Пикула
Број жртава никада није прецизно утврђен, а процене су да је било 3.000 погинулих и 10.000 повређених Београђана.
Народна библиотека Србије – Народна библиотека Србије је 1920. од владе добила средства да купи зграду картонаже на Косанчићевом венцу од индустријалца Милана Вапе. У шестоаприлском бомбардовању изгорела је до темеља, а пожар је прогутао 350.000 књига, 500.000 свезака, многе значајне документе, повеље и збирке, средњовековне рукописе… који су данима били спаковани у сандуцима и у подруму чекали евакуацију. Фото: Фотомонтажа – Слободан Пикула
– Многа здања су у првим поратним годинама прецизно обновљена, уз помоћ немачких ратних заробљеника који су радове изводили. Од оних која нису обновљена дуг према градитељима је заиста остао, што је тек делимично надомештено респектом од стране историографа.
Ђумрукана на Сави, Пошта 2, Библиотека на Косанчићевом венцу и низ других зграда нису обновљене у оригиналном облику због различитих околности и интереса – идеолошких, урбанистичких и економских – каже др Александар Кадијевић, професор Филозофског факултета.
Друга мушка гимназија – У новоподигнуту зграду у Поенкаревој 29, данашњој Македонској улици, 1910. су преселили Другу мушку реалну гимназију. Зграда је после оштећења која је претрпела у априлском бомбардовању срушена, школа је пресељена у зграду Реалке у Узун Мирковој, а двадесетак година касније на том месту је саграђена зграда „Политике“. На локацији бивше школе данас је и паркинг. Фото: Фотомонтажа – Слободан Пикула
Извор: Блиц.рс – Соња Шуловић
