Ко­лапс це­не наф­те на свет­ском тр­жи­шту нај­зна­чај­ни­ји је гло­бал­но-еко­ном­ски до­га­ђај у 2014. го­ди­ни. Пад тр­жи­шне вред­но­сти ба­ре­ла од ско­ро 50 од­сто, отва­ра „ но­во по­гла­вље” у исто­ри­ји тр­го­ви­не по­кре­тач­ком си­ро­ви­ном гло­бал­не ин­ду­стри­је, про­це­њу­је Ме­ђу­на­род­на аген­ци­ја за енер­ги­ју.

Мо­ти­ви ОПЕК-а, а пре свих Са­у­диј­ске Ара­би­је да на­ста­ви са ре­корд­ном про­из­вод­њом упр­кос пре­о­бил­не снаб­де­ве­но­сти тр­жи­шта,  ја­сних зна­ко­ва успо­ра­ва­ња свет­ске при­вре­де и на­ја­вље­ног па­да тра­жње цр­ног зла­та у 2015. го­ди­ни – пред­мет су број­них ана­ли­за али и шпе­ку­ла­ција бер­зи, зе­ма­ља по­тро­ша­ча, про­из­во­ђа­ча… Те­за зва­нич­ног Ри­ја­да је да  свет тре­ба да се на­вик­не на но­во до­ба јев­ти­ни­је наф­те, ко­ју на ве­ли­ко ви­ше не про­из­во­ди са­мо наф­та­шки кар­тел „два­на­е­сто­ри­це”, осно­ван још 1960. го­ди­не у Баг­да­ду. У ме­ђу­вре­ме­ну, наф­та­шка ин­ду­стри­ја све­та су­о­ча­ва се са зна­чај­ним  ду­го­ви­ма број­них аме­рич­ких про­из­во­ђа­ча цр­ног зла­та из уљ­них шкри­ља­ца, од­ла­га­њем ка­пи­тал­них про­је­ка­та од Се­вер­ног мо­ра до Но­вог Зе­лан­да, осе­ком струч­ња­ка и но­вим апе­ти­ти­ма во­де­ћих азиј­ских ку­па­ца.

Про­из­вод­на це­на наф­те Са­у­диј­ске Ара­би­је из­но­си 10 аме­рич­ких до­ла­ра по ба­ре­лу. Ова зе­мља са 21 ми­ли­о­ном ста­нов­ни­ка нај­ве­ћи је свет­ски из­во­зник цр­ног зла­та (9,6 ми­ли­о­на ба­ре­ла днев­но). Има де­ви­зне ре­зер­ве од око 900 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, све не­мир­ни­ју ши­ит­ску ма­њи­ну на ис­то­ку и вла­да­ра Аб­ду­ла­ха бин Аб­ду­ла­зи­за ко­ји има 90 го­ди­на. Принц пре­сто­ло­на­след­ник Са­у­диј­ске Ара­би­је Сал­ман­бин Аб­ду­ла­зиз на­пу­нио је 79 го­ди­на. Две во­де­ће лич­но­сти кра­љев­ског дво­ра у Ри­ја­ду већ 20 го­ди­на слу­жи прин­чев вр­шњак Али ел На­и­ми, ко­ји је ових да­на, у кон­ку­рен­ци­ји про­тив ру­ског пред­сед­ни­ка Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на, иза­бран за свет­ску лич­ност го­ди­не од лон­дон­ског „Фај­нен­шал тај­мса”. 

Чи­ме је то На­и­ми мо­гао над­ма­ши­ти Пу­ти­на по по­те­зи­ма ко­ји су од­ре­ди­ли курс го­ди­не на из­ма­ку? Иза­сла­ник вре­ме­шних са­у­диј­ских мо­нар­ха „тран­сфор­ми­сао је свет­ско тр­жи­ште енер­ги­је у ро­ку од са­мо не­ко­ли­ко ме­се­ци”, сма­тра пре­сти­жни бри­тан­ски днев­ник. 

Шта је то ми­ни­стар за наф­ту Ри­ја­да, од­лу­чан да са­чу­ва 10,6 од­сто са­у­диј­ског уде­ла у гло­бал­ном снаб­де­ва­њу наф­те, ура­дио у дру­гој по­ло­ви­ни 2014. го­ди­не?

Од­го­вор је јед­но­ста­ван: ни­шта. Или ба­рем ни­шта од оног што је до са­да – у вре­ме­ни­ма гло­бал­них иза­зо­ва – ра­дио као нај­у­ти­цај­ни­ји зва­нич­ник уну­тар ОПЕК-а, гло­бал­ног наф­та­шког кар­те­ла во­де­ћих про­из­во­ђа­ча ко­ји ис­по­ру­чу­ју 40 од­сто пе­тро­ле­ја на тр­жи­шту. Кар­тел „два­на­е­стор­ке” је пред крај про­шлог ве­ка ве­дрио и обла­чио на тр­жи­шту наф­те, ус­кра­ћу­ју­ћи му или до­ту­ра­ју­ћи пе­тро­ле­ја ко­ли­ко тре­ба, сход­но про­це­на­ма Ри­ја­да, ОПЕК-а, али по­че­сто и Ва­шинг­то­на. Као ду­го­го­ди­шњи ре­гу­ла­тор снаб­де­ва­ња гло­бал­ног пе­тро­тр­жи­шта, ОПЕК и Ри­јад су го­ди­на­ма има­ли стра­те­шку уло­гу у одр­жа­ва­њу те­ку­ћег гло­бал­ног по­слов­ног по­рет­ка.

Од ове је­се­ни, пре­ма оце­ни по­је­ди­них ана­ли­ти­ча­ра, та њи­хо­ва уло­га на­пре­чац је уки­ну­та, иако са­да де­лу­је да Ри­јад сво­јом огром­ном про­из­вод­њом фор­ми­ра це­ну наф­те.

„Не­и­ме­но­ва­ни са­у­диј­ски зва­нич­ник” и ми­ни­стар На­и­ми су ове је­се­ни, у две одво­је­не из­ја­ве (у ок­то­бру и де­цем­бру), отво­ре­но об­ја­ви­ли да ОПЕК и Са­у­диј­ска Ара­би­ја од­у­ста­ју од до­ско­ра­шње гло­бал­не уло­ге.

Ме­ђу­тим, тек­тон­ска про­ме­на на гло­бал­ном тр­жи­шту наф­те по­че­ла је  на јав­ној сце­ни сре­ди­ном ју­на. У то вре­ме, ба­рел ла­ке се­вер­но­а­тлант­ске наф­те ти­па „брент” ко­штао је 119 до­ла­ра. Да­нас мер­но бу­ре од 158,9 ли­та­ра те наф­те ко­шта око 60 до­ла­ра. Ла­ка тек­са­ска наф­та по­јеф­ти­ни­ла је од ју­на у слич­ном од­но­су.

Ко­ли­ко је пад це­не оба ти­па наф­те (и свих дру­гих ко­је про­да­ју ОПЕК, али и Ру­си­ја, нај­ве­ћи свет­ски про­из­во­ђач наф­те, с при­бли­жно 10,4 ми­ли­о­на ба­ре­ла днев­но) ле­тос био по­сте­пен – у вре­ме из­не­над­не, али при­вре­ме­не успе­шне об­но­ве про­из­вод­ње пе­тро­ле­ја у Ли­би­ји од ско­ро ми­ли­он ба­ре­ла – то­ли­ко је од по­се­те „ано­ним­ног са­у­диј­ског зва­нич­ни­ка” Њу­јор­ку по­чет­ком ок­то­бра, це­на наф­те до да­нас „ у сло­бод­ном па­ду”.

„Вре­ме је да се свет на­вик­не на но­во до­ба јеф­ти­ни­је наф­те”, део је из­ја­ве не­по­зна­тог зва­нич­ни­ка Ри­ја­да ко­ју је пр­ва пре­не­ла бри­тан­ска аген­ци­ја Рој­терс.

Бер­зе су сме­ста по­ве­ро­ва­ле тој ано­ним­ној об­ја­ви, још не­про­це­њи­вих по­сле­ди­ца, на­кон ко­је су усле­ди­ли те­ку­ћи бег пе­тро­ка­пи­та­ла са бер­зи у Пер­сиј­ском за­ли­ву, уче­ста­ле пуц­ња­ве на ис­то­ку Са­у­диј­ске Ара­би­је и у Ри­ја­ду, ма­сов­ни про­те­сти у Ар­ген­ти­ни, пад ру­ске ру­бље, нор­ве­шке ко­ро­не и ју­жно­а­фрич­ког ран­да, по­том се­ри­ја бан­кро­та аме­рич­ких про­из­во­ђа­ча наф­те из уљ­них шкри­ља­ца и жур­не ре­ви­зи­је бу­џе­та во­де­ћих пе­тро­ком­па­ни­ја све­та и чи­та­вих др­жа­ва.

Де­цем­бар­ска из­ја­ва На­и­ми­ја да ће Са­у­диј­ска Ара­би­ја и ОПЕК на­ста­ви­ти са ре­корд­ном про­из­вод­њом наф­те „чак иако це­на ба­ре­ла пад­не на 20 аме­рич­ких до­ла­ра”, до­дат­но је по­твр­ди­ло „но­ви ре­а­ли­зам” Ри­ја­да. Тај „но­ви ре­а­ли­зам” под­ра­зу­ме­ва чи­ње­ни­цу да убу­ду­ће ре­ги­о­нал­не ор­га­ни­за­ци­је, као што је ОПЕК, не мо­гу да ра­чу­на­ју на то да ће са­мо они би­ти пре­суд­ни за од­ре­ђи­ва­ње це­не наф­те, већ ће на то ути­ца­ти и оста­ли про­из­во­ђа­чи.

Те­ку­ћа дра­ма на свет­ском тр­жи­шту наф­те на пр­ви по­глед ни­је по­тре­сна као прет­ход­на 2008. го­ди­не, на по­чет­ку нај­те­же гло­бал­не фи­нан­сиј­ске кри­зе по­сле Дру­гог свет­ског ра­та. У ав­гу­сту 2008. ба­рел наф­те ко­штао је 147 аме­рич­ких до­ла­ра, да би у ја­ну­а­ру 2009. ста­јао је са­мо 33 до­ла­ра. ОПЕК је та­да, су­о­чен са он­да­шњим уру­ша­ва­њем за­пад­ног фи­нан­сиј­ског тр­жи­шта, већ од мар­та 2008. на­ја­вљи­вао дра­стич­но сма­ње­ње про­из­вод­ње, што је на­кон из­ве­сног пре­ми­шља­ња и спро­вео те је­се­ни. Баш у то вре­ме, у САД по­чи­ње пр­во скром­на, а за­тим ве­о­ма ин­тен­зив­на про­из­вод­ња наф­те из уљ­них шкри­ља­ца, да би од 2011. го­ди­не – го­то­во исто­вре­ме­но са „арап­ским про­ле­ћем” – до­жи­ве­ла фе­но­ме­нал­ни про­цват, ко­ји да­нас још тра­је. Раст аме­рич­ке про­из­вод­ње по­кло­пио се та­ко са осет­ним сма­ње­њем из­во­за наф­те из Ли­би­је, Ира­ка…

Овог пу­та, за раз­ли­ку од кур­са 2008, гру­па за­лив­ских из­во­зни­ка (без Ира­на) до­не­ла је од­лу­ку и пре са­ми­та гру­па­ци­је 27. но­вем­бра у Бе­чу да кар­тел овог пу­та не­ће за­вр­ну­ти сво­је наф­та­шке сла­ви­не.

„Наф­ту да­нас на­ве­ли­ко не про­из­во­ди са­мо ОПЕК. За­што са­мо ја да сма­њим про­из­вод­њу? Тр­жи­ште ће убу­ду­ће са­мо ста­би­ли­зо­ва­ти це­ну ко­ја од­го­ва­ра и про­из­во­ђа­чи­ма и по­тро­ша­чи­ма”, пре­ци­зи­рао је На­и­ми. 

И, док пре­бро­ја­ва­ње „по­бед­ни­ка” и „жр­та­ва” те­ку­ћег оба­ра­ња це­не наф­те уве­ли­ко тра­је, Ме­ђу­на­род­на аген­ци­ја за енер­ги­ју (ИЕА) на­ја­вљу­је да је упра­во отво­ре­но „но­во по­гла­вље” у исто­ри­ји тр­го­ви­не наф­том.

„Крај дра­ма­тич­ног па­да це­не наф­те не на­зи­ре се. Сла­ба тра­жња, оја­ча­ли до­лар и бум про­из­вод­ње из уљ­них шкри­ља­ца у САД озна­ча­ва­ју по­че­так но­вог по­гла­вља у исто­ри­ји пе­тро­би­зни­са. Пре­за­си­ће­ност тр­жи­шта и пре­о­бил­на по­ну­да по­ве­ћа­ва­ју ри­зик од дру­штве­них не­ми­ра на гло­бал­ном ни­воу и мо­гу­ћих бан­кро­та”, про­це­ни­ла је ИЕА. 

Ри­јад је ин­си­сти­ра­њем да по сва­ку це­ну не за­вр­не сла­ви­ну у овом тре­нут­ку ду­го­роч­но из­ба­цио се­бе, али и ОПЕК из „ста­ре игре” од­ре­ђи­ва­ња це­не наф­те. Пра­ви­ла „но­вог по­гла­вља” гло­бал­ног пе­тро­би­зни­са у ме­ђу­вре­ме­ну тек ће би­ти ис­пи­са­на.

„Свет је на по­чет­ку но­ве ере тр­го­ви­не наф­том. Сви про­из­во­ђа­чи уну­тар и из­ван ОПЕК-а ко­ји не бу­ду у ста­њу да по­ве­ћа­ју из­воз и ко­ји­ма бу­ду мањ­ка­ли по­ли­тич­ка сна­га и фи­нан­сиј­ска ору­ђа да сма­ње про­из­вод­њу оста­ће па­сив­ни по­сма­тра­чи у но­вој ери”, сма­тра На­ваф Оба­ид, ис­тра­жи­вач из Бел­фер цен­тра аме­рич­ког уни­вер­зи­те­та Хар­вард. 

У ме­ђу­про­сто­ру, јед­но од кључ­них пи­та­ња оста­је: ко су сле­де­ћи кон­тро­ло­ри нафт­них то­ко­ва на Ара­биј­ском по­лу­о­стр­ву, јед­ном ка­да са­да­шња ге­не­ра­ци­ја мо­нар­ха за­вр­ши ка­ри­је­ру, и шта ће би­ти њи­хо­ви по­слов­ни при­о­ри­те­ти?

Ванредно стање међу нафташима

Неизвесна реализација мегапројеката, дугови нове генерације америчких произвођача и масовни одлив кадрова брину лидере стратешке индустрије

Текући суноврат цене нафте угрожава низ великих петропројеката од Шкотске и Казахстана до Аргентине и Новог Зеланда, вредних око билион долара, упозорава америчка инвестициона банка „Голдман Сакс”. Отказивање било ког од тих послова могло би истовремено да лиши свет 7,5 милиона барела дневно произведене нафте, што је око осам одсто садашње тражње.

Евентуални мањак нове нафте на тржишту, глобална демографска експлозија, мегаурбанизација Азије и Африке могли би да доведу до још ћудљивијих обрта на тржишту нафте.

Профитабилни у време када је цена барела била 100 долара, многи нови пројекти неисплативи су с данашњом ценом од око 60 долара. Тим поводом,  25 водећих америчких нафтних компанија најавило је да ће само у 2015. години зауставити послове широм света (од Јужног Судана до Северног мора)вредне око 12 милијарди долара, известила је британска Барклејз банка.

Истовремено, амерички произвођачи нафте из уљних шкриљаца, листом у категорији малих и средњих компанија, далеко су од финансијских могућности мегафирми. Док „Ексонмобајл” најављује да ће „доста дуго” бити у стању да се носи са ценом барела и од 40 долара (и да при том исплаћује дивиденде све нервознијим инвеститорима), више од 10 одсто презадужених америчких „фрекера” у 2015. години очекује банкрот, преноси агенција „Блумберг”.

Нова генерација америчких нафташа подигла је производњу у САД са пет милиона барела дневно у 2008. на око 8,5 милионабарела дневно у јуну ове године.У интензивни бизнис они су ушли у периоду када се тржишна цена нафте кретала око 100 долара. Да би постигли брзе резултате, већином су се енормно задуживали, рачунајући на одржање те продајне цене.

„Дуготрајни период ниских цена могао би да доведе у питање опасност целокупне експлоатације нафте из уљних шкриљаца. Већина ’фрекера’ има рачуницу да настави са производњом док је цена барела око 110 долара или изнад тог нивоа”, упозорава Волстрит.

Мимо могућег инвестиционог застоја, глобални петробизнис дугорочно далеко више брине постојани одлив стручњака. Мањак петроексперата у развијеном свету актуелан је од деведесетих година 20. века, када је због цене барела од 20 долара дошло до масовног отпуштања. У периоду 2011–2015. године више од 22.000 петрохемијских стручњака одлази из нафташког бизниса, било због пензије било због примамљивих понуда из других сектора, процењује „Шлумбергер”, водећа америчка компанија за сервисирање нафтне индустрије.

У међувремену, многи универзитети широм света затворили су катедре за геологију: у Великој Британији, на пример, само три универзитета тренутно нуде курсеве из петроинжењерства.

Кинеска јагма за супертанкерима

Око 6,1 милион барела дневно допрема се у Кину светским морима

Рекордан број супертанкера, чак 83 класе ВЛЦЦ (носивости око два милиона барела нафте), ове јесени усмерио је курс према кинеским лукама, јавља агенција Блумберг. Дотични танкери превешће око 166 милиона барела, по највишој превозничкој тарифи у последњих пет година. Наиме, колико летос, просечна дневна цена пловидбе супертанкера на светском мору кретала се око 22.000 америчких долара. Ове јесени дневна тарифа супертанкера на линији Блиски исток–Азија достигла је вртоглаву суму од 83.605 долара.

Истовремено, цена превоза једног барела нафте из Гвинејског залива скочила је са 2,52 долара током ове године на око 3,34 долара овог месеца.

Огроманпроценат кинеског увоза нафте (око 6,1 милион барела дневно) допрема се светским морем: од Венецуеле и западне Африке до Омана и Ирана. Да би смањио зависност од страних превозника,званични Пекинг је ове године блокирао покушај водећих светских карго-превозника да се удруже у наступу у кинеским приобалним водама.

Поред тога, кинеска трговачка морнарица, која збирно поседује 70 супертнакера (од укупно 631 на свету), наручила је 27 таквих бродова, што је трећина укупних захтева бродоградилишта широм света овегодине.

Оштар пад цене нафте и рекордни извоз нафте чланица ОПЕК-а даје Кини прилику да складишти огромне количине стратешке сировине, сматрају експерти из лондонског Ситија.

Та­ња Ву­јић

(Политика)

Ознаке: колапс, нафта, пад, Русија, САД, саудијска арабија