Прочитај ми чланак
Да ли ће најављена нова платформа о Косову и Метохији председника Србије Томислава Николића бити реприза документа на основу кога је Београд априла 2013. у Бриселу потписао Први споразум о принципима за нормализацију односа са окупаторским властима у Приштини, о коме је Уставни суд Србије одбио да се изјасни, упркос захтевима дела опозиције, која тврди да је реч о кршењу Устава Србије?
Колико нови документ може да изађе из оквира Бриселског споразума, чија је пуна промена услов за наставак европских интеграција Србије?
У СНС сматрају да је реч о надградњи досадашњег процеса, која треба да припреми Србију за сва изненађења на путу ка ЕУ. Опозиција тврди да је реч о манипулацији којом ће се прикрити прихватање ултиматума из Брисела.
Опозиција тражи снимке
– ДСС и Покрет Двери најавили су да ће данас предати захтев председнику Николићу да се „објаве сви стенограми и снимци разговора с комесаром за суседство и преговоре о проширењу Јоханесом Ханом, а како би се сазнала пуна истина о захтевима ЕУ у вези с Косовом“.
„Случај Хан“ биће тема данашњег Николићевог сусрета са амбасадором Немачке у Србији Хајнцом Вилхемом. Душан Јањић каже да је Берлин вршио велики притисак на Вучића да се тај „неспоразум“ реши, како би се избегло заоштравање односа Београда и Берлина.
Премијер Србије Александар Вучић, у обраћању новинарима пре два дана рекао је да са „Николићем разговара о свему и да ће Србија остати у уставним оквирима по питању Косова“. Додуше, председник Републике раније је сам признао да ни његова прва косовска платформа није у складу са Уставом Србије.
– Нова председникова платформа, како ја то разумем, биће ограничена Резолуцијом коју је Скупштина Србије усвојила на основу првог Николићевог документа, пре свега ставом да Србија никада неће признати једнострано проглашену независност КиМ. На основу нове платформе Скупштина ће донети резолуцију, као основ за споразум о свеобухватном решењу за КиМ, са циљем да се избегну изненађења и условљавања пред улазак Србије у ЕУ – објашњава за Данас Милован Дрецун, посланик СНС и председник Одбора за КиМ Скупштине Србије.
Дрецун категорично негира да је актуелна власт Бриселским споразумом фактички признала самопроглашену косовску државу и тврди да се преговори воде у статусно неутралном оквиру.
– Ово је јединствен случај. Реч је о сецесији коју не признајемо, али смо признали реалност на терену и преговарамо са институцијама да би смо решили проблем. Они тврде да су то институције независне државе, ми сматрамо да су привремене институције самоуправе. Зато не прихватамо да је реч о кршењу Устава Србије. На основу договора који ће се постићи, део надлежности пренеће се на Приштину, што о ће се регулисати посебним уставним законом – каже Дрецун.
Горан Богдановић, посланик СДС и бивши министар за КиМ, сматра да је нова Николићева платформа „апсолутно непотребна, јер је Београд Бриселским споразумом дефакто признао косовску независност“.
– Ово је Николићева демагогија да се додвори бирачима и да, иако је учествовао у бриселском процесу, покаже да није у групи политичара који су спремни да предају КиМ – истиче Богдановић.
Он напомиње да власт мора да објасни у чијем уставном оквиру решава косовски проблем, јер „није дозволила да се Уставни суд Србије изјасни о Бриселском споразуму којим су обухваћене све уредбе о катастру, матичним књигама, дипломама које је УСС прогласио неуставним“. Богдановић тврди да се већ зна да ће „услов за отварање преговора са ЕУ о Поглављу 35 бити усвајање статута заједнице српских општина који ће бити у складу са косовским законима и уставом“.
Илузије и запаљива реторика
Министарка без портфеља у окупаторској шиптарској Влади на Коснету, задужена за технички дијалог с владом Србије Едита Тахири, изјавила је да су „дозвољене илузије о надлежностима ЗСО, али да ће та асоцијација функционисати по законима Косова и да неће имати извршна овлашћења“.
На то одмах одговорио шеф Канцеларије за КиМ Владе Србије Марко Ђурић, који је позвао на поштовање Бриселског споразума и „избегавање запаљиве реторике“ када се говори о формирању ЗСО.
– У Бриселском споразуму и другим документима јасно пише да је то асоцијација општина каква постоји у косовском законодавству. Све остало су приче за малу децу. Извршне надлежности ЗСО не би дозволили ни Приштина, ни међународна заједница, јер би то то била нека врста ентитета као РС – наглашава Богдановић.
Према речима председника привременог Председништва Државотворног покрета и бившег министра за КиМ Слободана Самарџића, „Николићева платформа је велика прича за јавност, јер се власт нашла пред ултиматумом – не може да отвори Поглавље 35 без потписивања обавезујућег споразума са Приштином“.
– Николић поново, као и 2012. и почетком 2013. нуди платформу о којој ће јавност да расправља да би на крају рекао да су жеље једно, а реалност друго, што ће парламент усвојити. Он је завртео коло нове јавне манипулације као оправдање за прихватање ултиматума ЕУ.
Брисел види да су све дали, иако нису морали. Био сам оптимиста кад сам их 2013. у Скупштини упозорио да дају Косово за датум за почетак приступних прегора са ЕУ. Косово су дали, али датум нису добили, сад је то Поглавље 35. Ово је начин на који Брисел жели да реши и проблем са пет држава које нису признале косовску независност, јер без њих обавезујући споразум Београда и Приштине неће моћи да се спроводи – упозорава Самарџић за Данас.
Политички аналитичар Душан Јањић каже за наш лист да је главни проблем нове председничке платформе за сада непознатог садржаја то што тај документ долази у време када никоме није потребан. Јањић претпоставља да се „председник залаже да се по питању ЗСО поставе црвене линије од којих ће зависити и наставак преговора“.
– До сада је прихваћено 20 бриселских споразума, укључујући и онај први из априла 2013. у чему је учествовао и Николић. Тим споразумима Приштини је омогућено да прошири суверенитет на целу територију КиМ. Без обзира на Вучићеву изјаву, јасно је да досадашња решења из Брисела нису у оквиру Устава Србије. То јесте мртав документ, јер се на основу њега не може решити косовски проблем, али формално правно Бриселским споразум се крши Устав Србије. То што због тога нису забринути ни поличари, ни УСС, говори да је реч о симптому дубљег проблема – одсуству владавине права у Србији – закључује Душан Јањић.
