Прочитај ми чланак
Када се погледају званичне бројке са „нарко-сцене“ Србије, диже се коса на глави. Марихуану користи више од 210.000 људи. На хероину је њих више од 50.000, кокаин ужива најмање 30.000. Таблета метамфетамина (спида и мета) има на сваком кораку и коштају као кутија цигарета. На тржишту опијата Србије обрне се годишње преко 500 милиона евра.
Са друге стране, у јавном здравству републике постоји 10 специјализованих болница за лечење наркомана, са 200 кревета. Зависнике лечи свега 70 специјалиста. Статистика каже да на 29.000 наркомана у Србији постоји једна болница. Чак 1.450 зависника, уколико одлучи да се лечи, треба да се бори за један болнички кревет. На једног лекара специјалисту долази 4.000 потенцијалних пацијената.
Године 2009. у Србији је усвојена Национална стратегија за борбу против дрога. Њена евалуација (провера урађеног) била је заказана за 2013. и никада није извршена. Разлог је једноставан – немогуће ју је применити.
Из пера др Боре Лазића (оснивача и шефа стручног тима Специјалне болнице за болести зависности у Београду, потом Нишу и Новом Саду) настала је књига„То може бити и ваше дете“. Алармантно штиво на више од 230 страница поручује да је једино лична одлука да се дрога не узме гаранција да се неће завршити у паклу зависности.
Породица је главно бојиште против пошасти. Марихуна, чијих пет грама на улици стаје пет евра, данас се налази у џеповима ученика петог и шестог разреда основне школе. Од петоро другара у седмом и осмом, најмање двојица су „уживаоци“. Њих снабдевају картели који годишње на наркотицима у Србији зараде више од 500 милиона евра.
А наспрам „нарко-газда“ у гарду за здравље своје деце стоји само породица. Држава нема пара ни моћи.
– Стални разговори у породици између родитеља и деце, још на почетку пубертета, о штетности употребе „супстанци“ најбољи су начин да ваше дете каже „не“ када му се дрога понуди – прича др Лазић. – Сваки родитељ мора током пубертета да прати понашање свог детета и да на прве симптоме реагује тако што ће га исконтролисати и у здравственој установи. Уколико ваше дете у доба адолесценције „проба“ супстанцу, шансе да ће завршити као зависник су 43 одсто. У више од 95 одсто случајева врата пакла зависности се отварају управо марихуаном.
У тинејџерским годинама мозак је посебно осетљив на дроге и, како каже др Лазић, оне мењају правац развоја живота младе особе – физички, емоционално и карактерно. После 21. године опасност је знатно мања.
– Књига „То може бити и ваше дете“ је писана за родитеље. Она треба да спречи да им се „наркоман догоди“. Зависник може лако постати свачије дете – наставља др Лазић. – Родитељи су ти који треба да се образују, да се први „поправе“ пре него што почну да криве дете, себе, средину. На страницима књиге налази се и тест од 22 питања, намењен родитељима, који им може помоћи да одгонетну да ли имају разлог да се забрину јер им је дете кренуло странпутицом.
НАСИЉЕ
– Иза навијачких туча за трагичним исходима, језивог вршњачког насиља и злочина које чине малолетници у огромном проценту стоје метамфетамини – каже Лазић. – Та дрога је нешто скупља од аспирина, а у стању је да од човека направи звер.
ИЗЛЕЧЕЊЕ ЈЕ МОГУЋЕ
На основу светских искустава, др Лазић тврди да је излечење зависника могуће у стоодстотном проценту уколико се поштују савремени протоколи лечења. Нажалост, у јавном здравству Србије, у специјализованим установама, данас се користе застарели медикаменти, а на једног лекара у Драјзеровој дође и 1.000 пацијената.
– Нису лекари нестручни, држава нема пара за лечење – објашњава Лазић, и додаје да на клиници „Бети Форд“ у Лос Анђелесу, где се усавршавао, дан лечења кошта 16.000 долара, док на Универзитетској клиници за хероинску зависност у Цириху, где је такође радио, дневно њихова држава издваја и до 4.000 франака по пацијенту. У приватним болницама у Србији дан стационара је до 150 евра, а цео годишњи третман стаје преко 10.000 евра.
РАЦИЈЕ
Људи у Србији велике наде у борби против наркоманије полажу у рад полиције. Лазић наводи да само око 10 одсто наркотика „пада“ у полицијским рацијама и да то доказује цена наркотика на тржишту, која се у Србији не мења, односно иде наниже.
ИНФО
Јавно здравство: 10 специјализованих болница, 70 лекара специјалиста
Бројке: 3.000 наркомана лечи се сваке године, 1.000 умрло у последње три године
Цене лечења: 10.000 евра је годишње лечење у приватној клиници
ЦЕНА ДРОГЕ
20 евра грам хероина
5 евра грам марихуане
50 евра грам кокаина
(Курир)
