Прочитај ми чланак
За време Првог светског рата сва пошта је била под строгим надзором и цензуром. Пошиљке су путовале дуго, преко различитих земаља и женевског Црвеног крста. Пошта је јако битна и у мирнодопским условима јер повезује људе, шири вести, омогућава да људи буду у контакту и одређене ствари обаве преко поштанске мреже. Њена улога у време рата је немерљива.
„Знамо да се данас већина комуникација обавља преко интернета. Исто тако нам је јасно да је то немогуће, ако нема струје, што је у рату чест случај. Тада поштанска мрежа поново добија на значају“, објашњава Љиљана Ђорђевић, кустос ПТТ музеја и ауторка изложбе „Јединице везе српске војске у Првом светском рату“, којом је покушала да расветли важну улогу организације веза у војсци за успех ратних операција и исход рата. Према њеним речима, правилник о војном телеграфу предвиђа да војска у ратним условима, посебно врховна команда, заузима поште, телеграфе, људство и опрему. Током Првог светсклог рата већина поштанских радника, телеграфиста , остала је на својим радним местима, или се кретала са војском, обављајући свој посао. „Тако се десило да је после атентата на принца Фердинанда, у очекивању рата, војска преузела пошту, па је редовном, а не дипломатском поштом, на службеном француском језику, 28. јула 1914. министар спољних послова гроф Берхтолд послао телеграм којим Аустрогарска објављује рат Србији. Из Беча, преко Будимпеште и Београда телеграм је стигао до Крагујевца, односно до Врховне Команде, испричала је Љиљана Ђорђевић и објаснила како је телеграм примљен: „Ружица Петровић Црепић је као изврстан морзиста, особа која је могла на слух да прими телеграм који је писан латиницом, примила тај телеграм и на њему се налази и њен параф као доказ. После тога, када су прочитали телеграм, када су видели да је у питању објава рата и да је врло вероватно тај телеграм аутентичан, упућен је у Ниш Влади“.
Летећи телеграфисти – голубови писмоноше
Поруке од штаба до војних јединица, често су преносили и голубови. Голубија пошта опстаје до повлачења преко Албаније и касније се поново јавља на Солунском фронту, где је имала веома значајну улогу у систему везе. На светском нивоу, према неким информацијама, током Великог рата било је ангажовано око пола милиона голубова писмоноша
Српска војска је имала телеграфске бежичне станице, а на фронту су се користили пољски индукциони телефони и телеграфи, јер нису могли да се прислушкују. Информације су слали и пилоти, чији су авиони били опремљени предајним Морзеовим апаратима. За ратне услове јако је битно да везе буду непрекидне и тајне. Колико је било важно стручно особље, говори и чињеница да су поштанско- телеграфске школе отваране и за време рата. Прва таква школа отворена је у Крагујевцу 1915. године, док је на Крфу било више таквих школа и за телеграфисте и радио телеграфисте. (1916. године било је 89 полазника те школе). Школа је била интернатског типа, имали су обезбеђену храну и смештај и потпадала је под Министарство финансија, али што се тиче дисциплине, подпадала је под Војно министарство. Они који су завршили школу одмах у распоређени на Солунски фронт и знатно су допренели успеху операција на овој локацији, наводи Ђорђевић.
