Дрон је био и прошао. Није било хапшења, није било тешких речи, Србија је добила па изгубила бодове, посета премијера Амбаније је одложена за две недеље, по препоруци наших пријатеља ,,како би се смириле страсти„, није било ,,тешких„ изјава са наше стране, иако се тако започело, онда је започело твитер писање, где се очигледно, тако се ваљда осећао надмоћни Еди Рама, помало и зезао када је говорио о условима за долазак у Београд-предаји кључева Београда или масовни митинг на југу Србије-.

И све ће се завршити како је и почело, осудом онога који је драњем оног ,,навијача„ и изјавом министра полиције, не толико о провокацији већ о недопустивом вређању премијера. Шта ће даље бити тек ћемо видети. Оно што смо видели је први, заиста историјски долазак два министра Републике Косово, коју можемо да називамо и ,,такозване републике и такозвани министар и привремене институције„, свеједно, али они су дошли, били звезде на министарском, скупу, био он формалан или неформалан. Испред њих, као и испред свих била су имена учесника, а није било ни фусноте ни звездице.

Важна ствар се догодила и када је МОК, додуше ,,привремено„ омогућио Косову да се такмичи,па ћемо тако у разним квалификацијама у спорту можда играти са репрезентацијком Косова, и могуће је да нам тада објасне, како ће на светлећем семафору у Београду, бити натпис ,,Косово са фиснотом„, ма шта то значило, али нико неће признати да је Косово одавно ван Србије, и да га тако третирају сви наши велики и мали пријатељи са запада, од којих очекујемо новац, похвале, да нам купе предузећа и земљу, како би се приближили, тамо где смо наумили да кренемо, а није важно када ћемо да стигнемо.

О АУТОРУ

Зејнел Зејнели је српски новинар и књижевник горанског порекла.
Био је стални дописник Политике из Приштине и Космета.
Најзначајније дело по коме је стекао популарност је „Ко је издао револуцију“ из 1989. године, која је забрањена и скинута са штанда на салону књига у Београду, због једног пасуса у којој се помиње кривица Јосипа Броза Тита за ситуацију у покрајини.
До рата 1999. године живео је и радио у Приштини.
Данас живи и ради у Суботици.

Још је у ,,Данасу„, премијер, рекао ,,Ја свакако не мрзим Албанце и спреман сам да увек разговарам са њима„. Е сад је ово важно: ,,Део њих су грађани наше државе и са њима ћу увек да имам отворени дијалог. Никакву мржњу нисам показао ни у једној изјави„. Дакле, овако, оних четрдесетак хиљада који живе у Србији су наши, а оних 2,2 милиона су грађани неке друге државе, дакле оне у којој живе, по Бриселском споразуму.

Али, све то није ни тако важно, јер је утакмица са Бриселом, Вашшингтоном и Косовом, изгубљена, као што већ месецима нема Косова нигде ни у изјавама, ни новинама, већ само на разним међународним скуповима, а ми упорно тврдимо, како је све неутрално. Дакле, нема везе што није тамо где треба. Много тога је речено у ових двадесет пет година, нешто је остало записано, нешто снимљено и данас углавном ништа не може да се сакрије, о томе шта је ко и када рекао о Косову и Метохији.

Данас смо на ЕУ путу, а од нас се тражи да будемо стабилна и економски јака држава и да будемо добри са суседима, као и да имамо нормалне односе са Косовом, које хтели ми то или не, живи у својим границама, које је успоставила иста ЕУ, иако амбасадор Велике Британије у Београду Денис Киф, у једном скорашњем интервју, на питање о ставу Међународне заједнице према поново актуелизованим причама о ,,Великој Албанији„, одговара,, да је став МЗ једноставан„нема мењана граница„али Британцима није за веровати, баш око граница, јер су они Српску лако променили, и у томе имају искуства.

Али како је Србија специфичан случај, могу баш они то да кажу, наше границе могу да се мењају и тај став не важи када је реч о Косову Републици, коју су стварали и Британци, бомбама и војницима. Специфично је и када се Косово прима у МОК, када се учлањује у РАЦВИЦ, Центар за безбедносну сарадњу, док је овом организацијом председавао генерал Милан Мојсиловић. И да не би било забуне, из ове организације је саопштено ,,Република Србија је изјавила да учешће Косова мора да буде у складу са споразумом о принципима нормализације односа о споразуму о регионалном приступању и сарадњи и складу са ГИМНИЧ формулом и Резолуцијом УН 1244 СБ. Учешће Косова се не тиче безбедносних снага„.

Дакле само полако, за Србију без узбуђења и потреса, а за Косово без проблема, јер они унапред знају шта ће бити, све иде по плану, као што ће се десити и пријем у УН, прво као посматрача, а десиће се једног дана и признавање Косова, на чему се увелико ,,копа„, ради формализације нечега што се већ догодило. То ће се догодити и са пројектом ,,Велика Албанија„, који је стар готово исто као и стварање Републике Косово.

На томе увелико раде Американци и њени савезници и наши пријатељи. Они ће то урадити због тога како би елиминисали утицај Русије на Балкану. Њима наравно ништа није немогуће: стварају Бин Ладена, како би се супроставио Русији, онда воде борбу против њих и убијају вођу Ал Каиде, затим помажу терористе против Сирије, фашисте у Украјини, ОВК проглашавају терористичком организацијом, затим постају сарадници, одлучно су нам говорили како желе да очувају Југославију, затим су је разбили, Србији су одузели територију иако су тврдили да се границе неће мењати, и оно што је најгоре, настављају да је сецкају, поигравају се ,,пријатељи Санџака„ са овим делом територије Србије, бацили су око на ,,њихову Прешевску долину„, убеђују нас да су нам пријатељи, и тако не само ми већ и многи у свету, падају на исти Америчко-британски штос, како ће све бити другачије, а вероватно за неку годину тако неће бити.

Иако нас убеђују да неће ,, Велику Албанију„, на томе увелико раде, јер је Вашингтон одлучио да пројекат Велике Албаније убаци у већу брзину. Тако тврди Рик Розиф, аналитичар канадског Центра за истраживање глобализације. Он помиње заставу Косова, на којој се налази слика територије Косова, а изнад ње шест звездица. Текст о томе је објављен на сајту Србин инфо. Те звездице су симбол шест територија на којима сада живе Албанци, на Косову, Албанији, Црној Гори, Србији, Македонији и Грчкој. Нема сумње каже он, да би Америци уз Украјину одговарало још једнио ,,буре барута„ на територији Европе, нарочито ако се узме у обзир чињеница да је управо Балкан регија коју званична Москва жели као партнера, и који многи виде и као мост између Русије и Европе.

Да би то макар успорили у Вашингтону су решили да повампире стогодишњу идеју о стварању ,,велике Албаније„, на кратко реализоване уз помоћ фашиста 1941. године. Овај свој циљ Америка остварује са Турком. По анализи, како пише овај сајт, независног и угледног ,,Глобал рисрч„ политичког института из Канаде, пројекат стварања Велике Албаније, предвиђен је за 2016. годину.

Вероватно ће све започети у Македонији, где ће Aлбанци радикализовати своје протесте, што ће бити и знак да се покрену сви Албанци у региону. Лидер Велике Албаније Кочо Данај, прети како ће Албанци доћи све до Ниша, а Српска Жандармерија је више пута проналазила арсенале оружја у Прешеву и околини. Ово ново прекомпоновање Балкана може проћи и без великих конфликата, сем мањег отпора у Македонији и Грчкој, а то се објашњава тиме што су Црна Гора и Македонија веома зависне од америчке помоћи и утицаја, али ће бити и ,,изнуђених пристанака„, на нови америчко глобално прекомпоновање Балкана.

Грчки политиколог Димитрис Панајотакис, према истом извору, каже да пројект ,,велика Албанија не може да се заврши демократским путем. До својих циљева на Косову су стигли ратом, а у БЈР Македонији би могли да их остваре са мањим сукобима, али што се тиче Грчке, она је поред економских проблема и даље озбиљна и јака држава. Ако се остваре планови Америке, а она ће то чинити као и увек силом и претњама и обећањима у Велику Албанију улазе Косово и Метохија, југ Србије, дакле општина Прешево, Бујановац и део Медвеђе, западни део Македоније, јужни и источни делови Црне Горе са Улцином и деловима општине Плав и Рожаје, као и Грчки Епир.

Према Грчком политикологу Панајотакису до Велике Албаније се стиже у фазама, које он назива ,,девет корака„. Југославије је расформирана, то је завршено, као први корак, као и стварање Републике Косово. Унификације албанске нације је трећи корак и он је у току, иницирање уставних процедура за уједињење одлуком председништва Албаније на основу Устава, је такође у току, формирање конфедерације Косово-Албанија је у плану, као што је у плану и захтев за федерализацију Македоније, седми корак је да се издејствује признање геноцида над Албанцима Чемеријске крајине у Грчкој, што је у плану, активирање одлука Поздамске конференције из 1945. године за повратак Албанаца на територију Грчке, и девети корак и последњи је Уједињене свих Албанаца у једну државу.

А да ће они живети у једној држави знало се још почетком седамдесетих година када је донет Устав. И још тада косовски академик Хоџа утврдио је да има око 7.2 милиона Албанаца баш у крајевима који се помињу , као територија велике Албаније. Са наше стране деценијама се радило да Косово буде одвојено од Србије, а за то заслуга припада и Српским комунистима. Социјалисти су изгласавањем Уставних промена, вратили Косово и Војводину у Србију као аутономије.

После тога појачани су сукоби на Косову уз помоћ моћних пријатеља Албанаца, затим је било бомбардовања, Косово је окупирано, затим је прогласило независност коју су одмах признале Америка и Европа, сем пет држава, и на ово питање је стављена тачка, када је решавање из УН пребачено на Брисел, где је за само годину дана потписан Бриселски споразум а сада се, поред решавања ,,техничких питања„ убрзано ради на потписивању споразума о нормализацији односа, а на крају ће се потписати и међудржавни споразум, пре него, дају пријатељи обећање да нас приме окрњене у ЕУ, саме или у пакету са такође окрњеном Македонијом, Црном Гором и Косовом.

(Видовдан.орг)

Ознаке: "Велика Албанија", SAD, Zejnel Zejneli, ЕУ, Русија, Србија