Прочитај ми чланак
Свом богатом стваралачком опусу Петар Божовић додао је и улогу тајкуна Боже, који губи сина и спрема крвну освету, у дебитантском остварењу Данила Бећковића „Мали Будо“.
Доајен српског и југословенског глумишта говори о очекивањима уочи сутрашње београдске премијере у Сава центру, Оскару, култури и језику.
Да ли сте лик градили по некој одређеној особи?
– За такву улогу не треба вам узор. Довољна су два податка – да сте неки остарели криминалац и да губите сина. Такав профил срећемо често у америчким или италијанским филмовима. Моћник кад изгуби дете мора да се свети. У свету у којем владају сила и новац, све је могуће и дозвољено.
Како вам се допада филм?
– Гледајући снимљене материјале, рекао сам редитељу да је одабрао много опасну тему јер је већ доста коришћена. Он је успео да избегне ту замку на уметнички начин. На филму игра сјајна екипа глумаца, али то није гарант за добар филм. Данило је положио испит и нико неће моћи да каже да му је стриц Матија Бећковић нешто завршио јер он нема појма о филму и фотографији, једино зна да се слика (смех).
Филм „Дечаци из улице Маркса и Енгелса“, у којем такође играте, ушао је у трку за Оскара. Какве су му шансе?
– Не треба нам таква награда. Холивуд има своје законе у којима се мењају сценарији и улоге да би се променио укус публике и натерали људи да плачу кад не треба и да буду поносни. То раде да би нам објаснили, као и невладине организације које су дошле у Србију, да треба волети децу. Боже, као да смо их јели и пржили пре тога. Код нас се реч понос користи врло ретко. Данас је Парада поноса и они се поносе. Свет се окренуо наопачке.
Да ли је на помолу нови рат?
– Не верујем да је свет толико луд. Довољна опомена нам је био прошли и најкрвавији век у историји.
Колико вас је коштало у каријери што нисте ћутали?
– Много, али сам успео да будем винокосац. Слобода је скупа. Тежак венац, али је воће слатко, као што каже Његош. Не чуди ме што ни он није данас много популаран у Србији и Црној Гори.
Зашто заборављамо наше великане?
– Глобални свет се прави тако што ти прво униште културу. Погледајте наш језик и Београд, који је постао сувише интернационални град. Нема нигде натписа на ћирилици. Од паркова у центру града нам праве тржне центре. Руше нам фасаде, капије, који су део историје. Ми смо кулови. Данас у Србији више не можеш да нађеш домаћина.
О супрузи Снежани
С ЊОМ САМ ПОСТАО БОЉИ
Пре неколико дана сте се оженили Снежаном Младеновић. Како брак утиче на ваш живот?
– Снежана ме је потпуно променила. Бољи сам према окружењу, укључујући ту и људе. Људи су најгори. На малом Балкану говоримо истим језиком, али нисмо исти. Потрошили смо толико људских живота да бисмо доказали да је кренула сарадња. Срамота.
Где ћете на медени месец?
– Не волим зиму у Београду. Прошле године сам ишао код Лаушевића у Америку, а пре две на Канарска острва. Штедим да бих једном годишње отишао на неко такво путовање.
О Ивану Тасовцу
ОН ЈЕ САМО ПАЈАЦ
Какав је Тасовац као министар културе?
– Тасовац је само себе променио, и то нагоре. Био је пре у опозицији и борио се за Филхармонију, а сад је прихватио место министра културе које не постоји. Где је његова моћ тамо? Он је пајац. Морао је да тражи подизање буџета за културу. Черчил је и за време рата давао за културу. Ми културом бранимо манастире на Косову, историју, Кајмакчалан, Цер и Сремски фронт, где изгибе наша младост.
Више од игре
УМАЛО НИСАМ ЗГАЗИО ЧОВЕКА
Да ли с носталгијом гледате на снимање серије „Више од игре“?
– У сећању ће ми остати Ивањица, где смо снимали. Тад ми се родио син Драшко. Ишао сам му у посету сваког дана након снимања. Јурио сам колима и умало нисам ударио човека који је носио сено. Себи сам тад рекао да немам право нигде да журим јер сам добио сина. Његов долазак на свет ме је променио набоље.
О професији
ЗБОГ ПЕВАЧИЦА НИСАМ УМЕТНИК
Не пријава вам да вас зову уметник. Зашто?
– Не волим да ме тако ословљавају. Свака девојка која је певала на Ибарској магистрали себе назива уметником. Дође ми онда неугодно.
(Курир)
