Прочитај ми чланак
Критике на рачун Немачке економске политике су биле врло гласне у Француској – али влада те земље је капитулирала пред кризом. Неки немачки коментатори бране политику Берлина – неки је ипак доводе у питање.
„Привредни раст је мањи него што се очекивало – утолико је већи буџетски дефицит“, пише магазин Фокус о ситуацији у Француској, констатујући да та земља „никако да изађе из кризе. Уместо реформи, влада је радије вербално нападала Немачку. Њена изненадна оставка нуди шансу да се то промени“. У тексту под насловом „Зашто је Француској милије да блати Немачку него да штеди“, магазин подсећа да француска влада није издржала на функцији ни пола године те да је биланс рада премијера Мануела Валса „права пустош“ јер је прогноза привредног раста за 2014. смањена на свега 0,5 одсто. Осим тога, дефицит ће прекорачити границу од четири процента, незапосленост је већ месецима на рекордном нивоу – у јуну је стопа незапослености износила 10,2 одсто, па је, како се примећује у чланку, „двоструко већа него у Немачкој“, а „расположење у индустрији је – мизерно. Све више Француза сумња у то да (председник) Оланд исправно поступа у борби против слабости привреде и рекордне незапослености“, неумољиво понавља новинар Фокуса непријатне појмове из домена кризе, додајући да је „Оланд најнеомиљенији председник у више од последњих пола века“.
Аутор сматра да оставка владе „Оланду сада нуди шансу да отвори нове путеве реформи и да на кључне функције постави нове људе. Јер, до сада се десило врло мало. Пре свега на тржишту рада влада застој, али су и издаци државе превисоки. Шеф немачке Савезне банке Јенс Вајдеман недавно је рекао да би Француска морала да смањи врло висок ниво својих јавних издатака“. Следе поука и утук: „Али, уместо да реформише Француску, влада те земље је до сада стално друге проглашавала кривцима. Министар привреде Монтбур је још у недељу тражио да европске владе хитно промене курс и уместо што штеде – почну да троше више новца. Француска привреда је друга по снази у еврозони и пета светска сила, и нема намеру да се равна према опсесијама немачких конзервативаца које су превршиле сваку меру, цитира Фокус Монтбурове речи, уз кратак резиме стратегије француског председника Оланда коју аутор текста такође не одобрава: „И Оланду је до сада у борби против кризе једина идеја била – трошење новца.“
„Француска привреда остаје застрашујуће слаба“, преноси дневник Зидојче цајтунг: „Земља грца под строгим смерницама Европске уније. Главни европски централни банкар, један социјалиста из Париза и једна строга конзервативка су сложни у оцени да су за то криви – Немци“. Следи објашњење: „Почетак је обележио председник Европске централне банке Марио Драги на међународној конференцији у САД. Он је рекао да је забринут због велике незапослености у Европи и пада потрошачких цена. Јер, када цене стално падају, предузећа губе мотив за инвестирање. Зато он, дакле Драги, охрабрује владе да флексибилно спроводе буџетска правила и да више инвестирају – у оквиру задатог ограничења буџетског дефицита на максималних три одсто бруто друштвеног производа.“ Зидојче подсећа да се и италијански премијер Матео Ренци недавно на сличан начин заложио за флексибилност, те да је и „централни орган глобалне финансијске привреде Фајненшл тајмс недавно запазио да се тон битно променио када је реч о овој теми.“
„Али, управо се о такву тезу у недељу саплео француски министар привреде Арно Монтбур“, констатује лист, откривајући и ко је госпођа коју је назвао „строгом конзервативком“ – реч је о Кристин Лагард, председници Међународног монетарног фонда. Лагардова је недавно рекла да би Немачка могла да допринесе поправљању економске ситуације у Европи, као и да Берлин за то има средства, али да их – не користи довољно. А „социјалиста из Париза“ је француски премијер Мануел Валс. Зидојче цајтунг ипак признаје да „се и у Немачкој квари економско-политичка клима: све више предузећа са скепсом гледа на будућност. Нико не жели ни да замисли шта би се у еврозони десило када би немачка привреда заиста почела да битно слаби. Стопа незапослености у Европској унији и даље износи 11,5 процената.“
Берлински дневник Тагесцајтунг свој коментар почиње речима да „Француској иде лоше“ и набраја шта све не ваља са економијом у тој земљи, па констатује: „За многе грађане Немачке, то је прави доказ да је привредни план владе Герхарда Шредера Агенда 2010 био исправан, јер се побринуо за стагнацију реалног дохотка у Немачкој. Јер, ми смо јаки извозници, док Француској сада измичу светска тржишта. Немачки буџет се полако ближи избалансираном стању, док Французи стално гомилају нове дугове. У такмичењу нација, изгледа да су Немци победили, због чега радо деле савете: и Французи би, према тим саветима, требало да смисле за себе неку Агенду 2010, значи да снизе плате и државне издатке.“ (…) „То звучи логично, али је практично немогуће. Јер, ако све земље буду копирале Немачку и постану агресивне извозне нације, поставља се питање: ко ће куповати робу? Немачка тренутно следи редак пословни модел: налази се усред Европе, али сматра да може се одрекне држава еврозоне и сасвим се оријентише на прекоокеанска тржишта. Сада су чак и неолиберални нобеловци забринути да Немачка сасвим погрешно управља еврозоном“, додаје Тагесцајтунг.
(Дојче веле)
