У граду где готово сви имају једног послодавца – моћни Газпром.

Добро дошли у руску метрополу гаса – Нови Уренгој, пише великим бљештавим словима на малој аеродромској згради, заметеној у снегу, камо смо након пуна четири сата лета из Москве у авиону Газпромове авиокомпаније стигли на Поларни круг у сибирску пустопољину вечног леда полуострва Џамала.

Затворени град (потребна је посебна дозвола за долазак на то подручје екстремних и фасцинатних услова живота), изграђен крајем 70 – их година 20. века, на негостољубивој пустоши сибирске тундре, средиште је руског привредног чуда и богатства: најзначајније руско налазишта гаса и уједно највеће копнене залихе на свету (конкуришу још само Иран и Катар).

Из те снежне, истовремено злокобне и идиличне пустоши руски гас иде у Европу гасоводом који је само од Новог Уренгој до украјинског града Ужгороду на словачој граници, одакле се грана по Европи, дуг више од шест хиљада километара. Гас је руско „злато“, енергент који је ту велику државу учинио политички и привредно моћном.

Егзотична тура

 Газпромова ексцентрична и егзотична тура за новинаре из земаља Јужног тока. Гас ће баш са ових јамалских налазишта кроз цеви Јужног тока, и то до Анапа на Црном мору на пут од 5500 километара.

Нови Уренгој, највећи град Јамало – ненецког аутономног округа, осим што се дичи титулом  главног гасног града Русије“ заправо је седиште „утопијског“ Газпромланда. Највећа руска мултинационална компанија Газпром пракички је власник тог дела Сибира, држава у држави. Нека врста фантазмагоричног бајковитог града усред ничега. Све је Газпром, а готово све ретко становништво тог подручја ради у Газпромово постројењима разасутим на негостољубивом северном тлу и низу Газпромових предузећа – Газпромавио, Газпромшкола, Газпромхотели, Газпромбанк, Газпромтуризам, Газпромвећштагод.

Нови Угренгој, са садашњих 150.000 саграђен је на Путос, на Арктичком кругу – 66 степена 33 минуте и 40 секунди, на месту где зима и снег трају 329 дана, а тло је увек замрзнуто. Поларни круг  се „пролази“ тако да се легне на земљу, и онај ко је већ имао ту иницијацију мора новајлију да закотрља  преко линије круга, а након тога се на екс мора да струсти најмање деци вотке, уз ненецки смрзнуту рибу. На тим температурама то делује исцелитељски.

Како нам каже млади економиста Виталиј Старогубко, који се родио у Новом Уренгој, лети (које траје отприлике два месеца, али и у јуну или августу зна падати снег)  кад рониш у језеру, где се “ Сибирјак “ брчкају у ретким врућим данима већ након неколико метара дубине на дну се види лед! Иначе температура варира од прихватљивих -55 до -58, док се у неким крајевима Џамала спушта и до -70, а лети може досегнути и плус 25-30. Најкраћи дан, израчунали су траје тек 1 сат и 8 минута.

Љета су кратка, слатка, брза и сулудо бујна. У свега неколико дана или недеља биље израсте, процвета, даје плод или потомство и припрема се за дугу и туробну зиму. Тада се роди и највише деце. Дуге су и разуздане поларне ноћи. Но, производња и градски живот не обазире се на температуре, школе су једине које знају не радити кад падне на -40. Вртићи и бушотине, пак, раде стално.

– Па, родитељи морају оставити негде децу. Они раде, чуди се нашем чуђењу управница најексклузивнијег вртића на свету Морозко, где деца сваки дан пију пенасти „ваздушни коктел“ са укусом јабуке за олакшано дисање.  Вртић је с базенима, фолклорном групом, свемирском стоматолошком амбулантом, соном собом, опремљеним лабараторијама, играоницама, музичким собама и витким, оку угодним „тетам “ које траже и проучавају какве све способности имају њихови млади, весели штићеници.

Раскошни станови

Када су средином 70 – их откривене те енормне залиха гаса, тадашњи Кремаљска комунистички властодршци одлучили су да на посве празном простору, где понекад ни људска нога није ступила, а и звјери избегавају те просторе, морају да изграде град уз велелепна гасна постројења, разауста широм Џамала. Град се почео ширити од привременог радничког насеља, где су данас раскошни станови за запослене Газпрома и који су с правом добили назив – кварт Оптимиста. Руси те пионире и освајаче леда зову „первопроходци“ – они који су прошли први. Заиста је требало довољно лудости и оптимизма да се на тој леденој, мочварној и пјесковитој недођији изгради град са свим обележјима и потребама које има један супер модеран град.

Иако се до неких налазишта и бушотина може само хеликоптерима, у околини је саграђено преко 1500 километара путева и 400 километра пруга како би се повезале фабрике.  Први“ гас је већ на дубини од 1200 метара, но првих 400 метара, а негде и до 1000 метара је смрзнуто тло које треба пробити.

Како су нам објаснили, град су морали да изгради како би колонизовали тај крај, како би се утаборили на том подручју, а не да само на производне погоне довозе људе ваздухом.

– Овако је хуманије. Град је то са свим потребним стварима, с породицама које су ту, што свакако олакшава живот у овим условима, каже нам директор Гаспром Добича (Газпром експлоатација) Сергеј Мазанов који „влада“ Јамалом.

У граду већ живи трећа генерација досељеника.

Трг 3 ратова

У главној улици Лењинградској, која је истоветна једној улици у Санкт Петербургу, огромни је ред скулпура од леда које светлуцају на ноћном ветру. Импозантна зграда Дома културе, у којем је и позориште, најсеверније у Русији, осим позоришне дворане, има и сликарски студио за надарену децу, плесни студио у којем се плеше самба и ча – ча – ча. У огромном Дому спортова су, са безеном, салама за одбојку, тенис, билијар, бокс, теретанама и многобројни екслузивни кафићи. Све делује сасвим нестварно, богато и примамљујуће.

Пред школом у којој се обучавају специјалности за потребе мјесног Газпрома (Газпром сваке школске године најављује колико би за одређене професије било потребно уписати студената) трг титанских размера – Трг 3 ратова – Другог светског, авганистанског и чеченског.

„ПРОКЛЕТО МЕСТО“ ПОЛАРНОГ КРУГА

Гасна престоница Русије, Нови Уренгој, који се налази у близини поларног круга, снабдева гасом скоро целу Европу.

Тај град са око 120.000 становника је Гаспромова сибирска база, преко које је руски гигант започео освајање богатих налазишта гаса у неприступачном Сибиру.

Упркос томе што је просечна плата радника на гасним постројењима у предузећу „Гаспром производња Нови Уренгој“ око 3.000 долара месечно, на 22 гасна поља у Јамалсконенечком округу, запослени су само Руси и то они који живе у граду Нови Уренгој, једном од најхладнијих градова света, на око 60 километара од поларног круга.

СРПСКИ РАДНИК ВЕЛЕСТРОЈА

Радио сам пола године у Уренгоју на овим станицама, колико је хладно не можете да замислите.
Рад на -60 и више и то напољу 10 и више сати….
Фирма која запошљава раднике из Србије је Велестрој Русија и Велестрој Београд.
Град јесте леп, али ни изблиза не можете да појмите колико су тамо велике хладноће.
Лепа наша Србија само да је очувамо и уредимо за још бољи живот.

На том снежном пространству, где се температуре спуштају до минус 50 степени, живи више од 24.000 сибирских номада, Ненаца, који се не приближавају „индустријској зони“, већ се крећу пустијим, севернијим пределима.

Ненци традиционално живе од чувања северних јелена и, мада Гаспром експлоатише гас на, како кажу сами представници руског гиганта – земљи Ненаца, међусобно негују пријатељске односе.

Гаспром помаже интернатско школовање малих Ненаца и помаже им у запошљавању уколико одлуче да се не врате традиционалном начину живота. Гаспром има бројне програме за сарадњу са тим аутохтоним сибирским народром.

Након што је имао прилике да делимично „завири“ у њихов живот, извештач Тањуга је овог априла прешао на територију поларног круга, уверио се у суровост руске зиме, али и на уласку у поларни круг везао традиционалне трачице Ненаца на дрво, уз веровање да ће му бити испуњена жеља.

Гаспромови представници су симболично, по обичају, „шутнули“ новинаре из више земаља са „ове стране“ на територију поларног круга, што је иначе традиционални начин слања гостију на поларни круг.

Представници Гаспромовог пробног поља за производњу гаса „22“, које се налази у поларном кругу и које ће снабдевати и Јужни ток кроз Србију, казали су Тањуговом извештачу да живот у Гаспромовом „царству“ у близини Арктика, има и добрих ствари јер за грејање и друге потребе гас плаћају месечно у просеку око 10 евра, за стан од око 65 квадрата.

Инжењер Денис Жидењко је рекао да толико плаћа за гас и да је задовољан радом и животом у Новом Уренгоју, који има све што је потребно за нормалан живот – редовне и специјализоване школе, спортске и културне, инфраструктуру, верске објекте, савремено породилиште, банке…

Деца могу да похађају музичку школу, тренирају бокс, карате, ритмичку гимнастику, уче плес и стране језике, тренирају пливање или рекреативно користе базен и још доста тога.

У Новом Уренгоју је започет и пилот пројекат – Гаспромовог школског одељења, за обуку будућих кадрова.

Уренгојцима је на располагању чак и професионално опремљена сала за билијар и снукер, а на располагању им је и врхунски инструктор.

Инжењер Алексеј Курјејев је рекао да је у гасном сектору запослено свега око 20 одсто жена, а у самој производњи их и нема из простог разлога, како каже, што су мушкарци физички јачи од жена.

Према његовим речима, мушкарци запослени у гасном сектору у пензију иду са 55, а жене са 45 година.

„Овде јесу прехрамбене намирнице скупље, али је и плата доста већа“, истакао је он додајући да сви запослени имају довољно новца да могу нормално да живе и путују са својим породицама у иностранство.

Гаспром има утврђене платне коефицијенте за сваки рејон, у зависности од услова рада, додао је Крјејев. Он је казао да Гаспром велику пажњу посвећује одабиру квалитетних кадрова и да се стално траже млади руски стручњаци.

Технички директор поља „22“ Алексеј Фролов је рекао Тањугу да ту нема запослених радника из Србије или бивших југословенских земаља. Према његовим речима, просечна старост запослених је 38 година, а млађи од 35 година чине трећину колектива.

Гаспром производња Нови Уренгој годишње производи око 100 милијарди кубних метара гаса, а процењује се да укупне резерве његових налазишта износе чак више од 10.000 милијарди кубних метара гаса.

Ту се налази највеће копнено налазиште гаса у свету, а већа налазишта од овога постоје једино у Катару и Ирану на морском дну.

Шеф одсека за еколошка питања у Гаспром производњи Нови Уренгој Лешан Димитри је рекао за Тањуг да та фирма годишње троши више од 300 милиона рубаља за еколошке активности као и да је до 2004. године на том подрчју избацивано 240.000 тона штетних материја, а сада свега 38.000 тона.

У Новом Уренгоју, који је почео да ствара 1973. и који су изградили лењинградски грађевинари, живе припадници 54 националности, а највише има хришћана и муслимана. Главна улица је Лењинградски булевар.

У том граду постоје два храма Руске православне цркве – Богојављенска и црква посвећена једном од највише поштованих руских светаца Серафима Саровског.

Путеви око Новог Уренгоја су стално покривени снежним сметовима и њима могу да се крећу само возила којима је то дозвољено, са одговарајућом опремом. Овде је основан и први музеј у Русији посвећен експлоатацији природног гаса.

Нови Уренгој, као име, има више значења, али се најчешће везује за „проклето место“, јер су га, како кажу, дивљи јелени зобилазили због гаса.

У том делу Русије око девет месеци траје зима и све је окованом снегом и ледом, па чак и у јуну може да падне снег. Ту је живот специфичан, јер током лета сунце скоро да не залази и стално је дан.

На том подручју има више од 30.000 река и језера, а земља је прекривена посебном врстом маховине. У тундри живе северни јелени, вукови, дивљи пси, поларне лисице, зечеви, а богата је и печуркама и брусницом.

Врста беле рибе муксун, која је веома укусна, кошта и до 100 евра за килограм. Вода је на том подручју веома чиста и чак 80 одсто засићена кисеоником. Чистоћу те воде упоређују са водом из Бајкалског језера.

Ознаке: гаспром, живот у Сибиру, Нови Уренгој, Русија, сибир