Прочитај ми чланак
Да је Ђура Јакшић жив вероватно би упитао: „Шта радите са мојом кућом?!“ Кров у његовом дому у Скадарској улици не прокишњава. Има патос. Из зидова не бије влага. Не делује бедно, сиротињски, као док је велики песник и сликар у њему стварао. Догађају се и књижевне вечери, и изложбе. Али, има оних којима то није довољно. Хоће да зараде. Праве кафану!
У Јакшићевој кући конобар никада није наплатио пиће. Ни док је песник био жив, ни од седамдесетих, када је претворена у својеврстан дом његових колега – по перу, и по кичици! Најновији тутор је, међутим, дошао на „паметну“ идеју. Да то промени. Наиме, Установа културе „Пароброд“ упитала је Скупштину општине Стари град да ли може да потражи „наменског партнера“ са којим би у Ђуриној кући отворили винотеку или „ракијатеку“. Посао, који би доносио од 30.000 до 55.000 динара месечно, одвијао би се под паролом „купујмо домаће“. Јер, овде би се точили „искључиво национални брендови вина, ракије и други аутентични производи“.
– Касно су се сетили – уздише песник Матија Бећковић. – Док је Ђура био жив, могли су. Сада је то једино место у Скадарлији где се вино не продаје. Отварање кафане не би имало никаквог смисла. Било би увредљиво. И за Ђуру. Он је певао: „Пијем, пијем… ал’ у пићу/ још се никад не осмену’…“ Сад би се вероватно осменуо на ту идеју.
Ђура Јакшић је волео добру капљицу. Док неке његове колеге сматрају да би претварање његове куће у кафану било у његовом маниру, нарочито због тога што би се пило само „домаће“, песник Петар Пајић се не слаже са њима, па каже:
– Ђура је волео да попије у кафани. Волео је и да почасти госте, али не и да им то наплати. Сад од његове куће праве кућу-кафану. Кућа Ђуре Јакшића би требало да остане кућа културе, а не да се претвори у биртију.
Миле из антологијских Јакшићевих стихова више нема. Нема ни Ане која точи и служи, док за Милом Ђурино срце тужи. Хоће ли „туђе руке“ у његовој кући „вино да носе“, објашњава нам Милена Рајковић, директорка „Пароброда“:
– Наш предлог за ревитализацију Куће Ђуре Јакшића био је да се изда трећина простора, с обзиром на то да у Скадарлији не постоји нити један објекат такве намене. Овај пројекат засада није заживео, па ћемо наставити на други начин да се сналазимо.
Угледни писци, сликари, драмски уметници, академици, који су годинама славили име Куће Ђуре Јакшића, као светлог места српске културе, са жаљењем констатују да су програми који се баве очувањем традиције постали непожељни у њој.
– Колико ми је познато, кућа великог српског песника и сликара један је од ретких аутентичних објеката у нашој држави у којима се организују вечери искључиво уметничко-књижевног типа – каже књижевни критичар и универзитетски профезор др Бојана Стојановић Пантовић. – Питам се да ли би на пример у Вајмару дозволили да се Шилерова кућа претвори у кафић или ноћни клуб повезан са продајом и конзумацијом алкохола.
Савремени ноћни клубови, подсетимо, нису повезани само са продајом и конзумирањем алкохола, већ и – наркотика.
– Може само да се нагађа шта би се догодило у случају да Кућа Ђуре Јакшића израсте у нешто друго, ако данас док је још само галерија на вратима пише: „У току радног времена строго је забрањено пушење, конзумирање алкохола и других опојних средстава…“ Ова напомена иницира и питање шта се конзумира под кровом у Скадарској 34 кад прође радно време. Јер, сличних напомена нема ни у београдским музејима, нити галеријама – каже Живорад Ајдачић, генерални секретар Културно просветне заједнице Београда, и додаје да је злочин и према Ђури Јакшићу и према Скадарлији да се његова кућа претвори у кафану.
– Да ово види, Ђура би се преврнуо у гробу – закључује Ајдачић.
И ЛОГО ЈЕ СРАМОТА
Од како је „Пароброд“ преузео улогу „управника“ над Кућом Ђуре Јакшића, као значајна новина уведен је нови лого, чији је аутор Саша Пантић. На њему се не види лик Ђуре Јакшића, већ само црна мрља која подсећа на шешир.
– Ово је срамота. Не само за оне који су лого изабрали, већ и за Београд и Србију – каже Петар Пајић. – Показује наш однос према култури, према поезији и великим песницима. Као да се неко бори да имамо што више заборављених умова. Шешир није главна Ђурина карактеристика, да би га само он представљао.
(Вечерње новости)
