Прочитај ми чланак
(Политика)
Износећи мишљење супротно увреженом да имигранти у Аустрију „увозе” екстремистичке исламске идеологије, политиколог Томас Шмидингер указује да Горанци који су емигрирали у ту европску државу преносе вехабијско-салафистичке идеје на Косово.
Аустријски политиколог је издао књигу „Гора – словенски муслимани између Косова, Албаније, Македоније и дијаспоре”, у којој даје опширан увид у живот Горанаца.
Шмидингер указује да је историја миграције Горанаца била пре свега историја бекства са Косова током рата, када је више хиљаде Горанаца, претежно из Рапче, отишло у Аустрију, где тренутно живи и ради око 80 одсто становника тог места.
У Аустрији, како је навео, поједини Горанци дошли су у контакт са вехабијско-салафистичким идејама, које сада пропагирају на Косову и тиме подстичу тензије унутар своје заједнице.
С тим у вези, Шминдингер је поменуо, између осталог, у Аустрији познате вехабије Мухамада Фадила Порчу, хоџу из бечке Тевхид џамије, као и Ахмеда Џаминија.
Опште је познато да су се поједини Горанци, који су емигрирали у Аустрију, једног дана вратили у Рапчу са дугим брадама и чудним идејама, наводи аутор.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
Према хоџи у Рапчи, који заступа умерени ислам, немогуће је у овом региону живети по исламу као за време оснивача државне идеологије Саудијске Арабије Абд ал Вахаба пре 300 година.
„Насупрот широко распрострањеном мишљењу у Аустрији да имигранти увозе екстремистичке исламске идеологије, овде је вехабистичко-салафистичка идеологија извезена из Аустрије на Косово”, закључак је Шмидингера, који је додао да у Албанији и Македонији нема толиког утицаја таквог ригидног тумачења ислама.
У делу, које ће данас у Рапчи представити заједно са известиоцем Европског парламента за Косово Улрике Луначек, он је сабрао историјске податке – од порекла словенских муслимана, њиховог језика, па све до историје њихове исламизације.
Шмидингер указује да су Горанци у политичком животу у земљама порекла премало заступљени и економски маргинализовани, додајући да готово не постоје перспективе за будућност економски запостављене Горе.
Аустријски експерт, који је прикупљао податке на терену, наглашава да су Горанци на основу историје 20. века били стално суочени са осећајем несигурности, а крвави окршаји, који су били делимично и етнички и верски мотивисани, очигледно су оставили дубоке трагове до данас.
Такође, он истиче да код Горанаца готово не постоји поверење у правну државу где живе.
У својој књизи Шмидингер указује да између Горанаца и Бошњака језички и етнички нема разлике, већ да се ради пре свега о политичком питању како се називају.
„Као муслимани нису Срби, а као Словени нису Албанци”, истиче он.
Аутор, такође, у свом делу пише и о азилантима из Горе, хомосексуалности у тој заједници, договореним браковима, тензијама између дијаспоре и становништва које је остало у Гори, као и како дијаспорци зарађени новац разметљиво троше на Косову.
На крају књиге Шмидингер се изјаснио за утемељење региона Горе у Европу региона, јер само тако могу делотворно бити савладани проблеми на свим нивоима, и побољшано економско стање, као и постигнута активна заштита права мањина.
Истовремено аутор констатује да је неизвесно да ли ће икада постојати таква Европа региона.
