Прочитај ми чланак
Историчар Миле Бјелајац каже да нам се понављају балкански ратови кроз инструментализацију онога што је и тада ишло на штету српских интереса. Једно је било то време, а сасвим друго је његов ехо данас, поручује Милан Терзић са Института за стратегијска истраживања.
Пре тачно сто година, 8. октобра 1912. године, када је Црна Гора објавила рат Турској почео је Први балкански рат који се завршио тиме што је Турска потиснута са Балкана, задржавши мали „европски“ појас око Истанбула. Србија и Грчка поделиле су Македонију, Космет је враћен Србији, а на инсистирање западних сила створена је Албанија.
О балканским ратовима знамо и учимо веома мало, а зашто је тако, то је била тема о којој су разговарали гости емисије Око.
Историчар Миле Бјелајац из Института за новију историју Србије каже да се балкански ратови враћају кроз инструментализацију онога што је било на штету интереса Србије.
„Понавља се једна пропагандна прича. Ми се, хтели или не, томе враћамо, а још гора је варијанта ако о томе не знамо, па не знамо ни шта нам се враћа“, каже Бјелајац.
Милан Терзић, начелник Одељења за војну историју у Институту за стратегијска истраживања, каже да су балкански ратови били завршетак такозваног „источног питања“, што је онда значило опредељивање за Европу и протеривање Турске.
Бјелајац је рекао да се тада покушала промовисати доктрина „Балкан – балканским народима“, што је значило уједињење око једног циља и прекид мешања страних сила. То је, каже, био покушај, али историја нас подучава да су многи били против те идеје.
О последицама балканских ратова Бјелајац каже да су ти ратови покренули Први светски рат, јер је дошло до тога да једна Србија, којој је тада намењивано уништавање, постаје већа и да светли као светионик Словенима унутар Аустроугарске.
„Те победе славе и Сплит, Загреб, Шибеник, Загреб скупља новац за српски Црвени крст, јачају омладинске групе, и то је позадина ‘Младе Босне’ касније, за годину дана“, рекао је.
Терзић каже да Балкан тада није имао мира, али да је једно било то време, а друго његов ехо данас. Наводи да модерна српска војска тада износи и балканске, и Први светски рат, окренута најпре према Грчкој, а потом ка Западу.
Глумац Мирко Бабић, један од актера серије Балкански ратови која се емитује на РТС-у, каже да је, као и сви у Србији, врло мало знао. „Ни сада не знам да ли сам довољно научио. То је неки синдром Србије, а треба да нам служи на част“.
Потиснут део историје
Бабић каже да је тај део српске историје потиснут, да ни у позоришту никада то није било тема, иако је било Првог и Другог светског рата.
„Балкански ратови су и даље ван домашаја театра. Све знање из серије било ми је веома значајно. Осећам се племенитије када одиграм нешто из наше славне историје“, рекао је Бабић.
Бјелајац наводи да је један од разлога што балканских ратова нема толико у школству, можда сукоб савезница. Бугарска је сама себе изоловала. Чак је Турска поново ушла у ратове на страни Грчке, Србије, Румуније. Бугарска је стављена на клупу поражених.
„Цела Европа, чак и штампа која нама није била наклоњена, славила је Први балкански рат као ослободилачки“, рекао је Бјелајац.
Каже да „мала“ Црна Гора помаже албанским племенима, а са некима од њих се договара и Србија, и обећава привилегије. Албанци су примили пушке од Турске, а остало је прича која се данас можда на један начин понавља…
„Планови комадања Србије урађени су још 1908, али ђаци о томе мало знају“, каже.
Терзић наводи да наука иде ка истини, кроз сагледавања, али ове теме сагледаване су из угла прагматизма. „Историјски институт организоваће скуп поводом стогодишњице, размењиваћемо мишљења, биће ту колеге из Турске, разговараћемо како је то код њих доживљено, биће ту 16 историчара који ће укрстити нова сазнања и углове сагледавања о том шта се десило“.
Постоји један тренд ревизије у отоманистици, да је Турска била толерантан народ етникума вера, а заборавља се да је један од узрока ових ратова био покушај Турске да етаблира турску нацију, каже Бјелајац и наводи да је занимљиво и то што се пронашао корпус антисрпске пропаганде, од стране Аусрије, који компромитује чак и тај готово неспоран део историје, по мом мишљењу, каже Бјелајац.
Позитивна тековина балканских ратова јесу победе српског оружја, каже Терзић, а суштина јесте у улози српског друштва које треба да презентује достигнућа и ставове онима који имају другачије погледе.
(РТС)
