Pročitaj mi članakU planinama zapadne Severne Makedonije, u srcu Nacionalnog parka Mavrovo, nalazi se jedno od najneobičnijih i najmističnijih mesta na Balkanu – potopljena crkva Svetog Nikole, koja viri iz veštačkog jezera i krije istinitu priču.
Црква је подигнута далеке 1850. године у тадашњем селу Маврово. Била је то поносна грађевина од камена, са звоником који се уздизао изнад крошње, а звона су звонила сваког празника, окупљајући народ на молитву и дружење.
Међутим, педесетих година прошлог века, због изградње хидроелектране, донета је одлука да се долина Маврове потопи. Цело село, укључујући куће, гробља и цркву, завршило је под водом. Људи су пресељени, а црква Светог Николе остављена да потоне.
Временом је вода процурила кроз зидове, кров се урушио, али зидови и звоник и даље поносно стоје. Када ниво језера опадне, црква готово у потпуности излази из воде, као да сведочи о прошлим временима. Постао је симбол туге, сећања и трајности.
Али оно што ову цркву заиста чини посебном су приче које круже међу мештанима:
Ноћу се из правца цркве чују звона.
Звук је тих, али јасан, дубок, свечан тон који одјекује површином воде. Људи кажу да се звук најчешће чује зими или у мирним, магловитим ноћима. Неки мисле да је то ветар који пролази кроз звоник. Други верују да су то душе покојника чије је гробље потопљено заједно са црквом.
Посебно се говори о датуму 19. децембра, празника Светог Николе. Тада се, тврде неки, у близини цркве појави чудна светлост, а звук звона постаје све јачи, као да неко позива на литургију, иако је црква празна.
Иако наука објашњава могуће акустичне ефекте, ниједно истраживање никада није успело да објасни зашто се звуци јављају само понекад и зашто подсећају на црквена звона. У главама људи то није случајност, то је знак, порука из дубине, можда чак и упозорење.
Данас ова црква није само подводна рушевина. То је живи споменик, место које окупља радознале, верне и путнике. Многи долазе да то виде, да чују тишину која може да проговори, или можда, да слушају звона која и даље звоне.
