Прочитај ми чланакЕвентуално ускраћивање новца из европског Плана раста за Србију односи се на могућност да земља не предузме кораке у вези са ревидирањем правосудних закона у складу са мишљењем Венецијанске комисије, које се очекује до краја априла, пренео је данас Радио Слободна Европа (РСЕ) наводе званичника Европске комисије.
Према речима једног званичника Европске комисије, Србија највероватније неће добити никаква финансијска средства из Европске уније докле год су на снази такозвани Мрдићеви закони, стоји у тексту РСЕ.
Из средстава Плана раста Србија има право на укупно 1,588 милијарди евра за период између 2024. и 2027. године. То укључује и грантове и кредите намењене подршци реформама, а средства се исплаћују два пута годишње на основу оствареног напретка.
Како су објаснили из прес службе Европске комисије, исплате финансијских средстава условљене су специфичним реформским корацима који су повезани са борбом против корупције и владавином права.
„Све исплате су условљене тиме да држава корисник подржава и поштује независно правосуђе и владавину права као свеобухватне предуслове за финансијску подршку“, наведено је у писаном одговору из Европске комисије.
Портпаролка Комисије Ариана Подеста нагласила је да ова институција континуирано процењује да ли су испуњени релевантни услови за подршку у оквиру финансијских инструмената ЕУ.
„Што се тиче Србије, ми смо забринути због недавног усвајања правосудног законодавства у Србији и пажљиво пратимо следеће кораке које ће Србија предузети. Наравно, и даље у потпуности подржавамо Србију на њеном европском путу“, истакла је Ариана Подеста.
Према њеним речима, ЕУ очекује напредак у кључним реформама, посебно у области владавине права.
„То укључује и усклађивање правосудног законодавства са препорукама Венецијанске комисије, када буду издате, што би требало да се догоди ускоро, као и даље кораке у регулацији медија, укључујући реформу Регулаторног тела за електронске медије“, изјавила је портпаролка.
Европски портал Политико објавио је информацију да се Србија суочава са могућношћу губитка до 1,5 милијарди евра финансијских средстава ЕУ, те да Европска комисија разматра да их укине због демократског назадовања и блиских веза земље са Русијом.
Србија је из прве транше исплате из европског Плана раста у јануару добила нешто више од половине намењених средстава, јер је констатовано да је од седам планираних реформи испунила само три. Уместо предвиђених 112 милиона, земља је добила 61,1 милион евра.
Заједно са средствима из предфинансирања (седам одсто од целокупне додељене суме), укупна сума коју је Србија до сада добила из Плана раста износи 167,59 милиона евра.
Међутим, извори РСЕ упозоравају да и у случају да Србија предузме реформе које су предвиђене за добијање средстава из Плана раста, Европска комисија неће више одобравати финансијска средства док се не измене спорни правосудни закони.
Док не видимо промену, каже један саговорник РСЕ под условом анонимности, „за Србију је ‘славина’ затворена“.
