„Разговарао сам с Путином на састанку у Пекингу и показао му листу земаља извоза и рекао: ‘Ево листе, у чему је проблем?’ Он је онда показао на Пољску, али тамо је ишла само муниција за ловачке пушке. Али да, јесте било извоза у Чешку, у Велику Британију и још неколико земаља. И коначно је завршило у Украјини“, рекао је Вучић за „Зидојче цајтунг“.
Саговорници подсећају да је Вучић признао да је Србија, уколико је продавала оружје на овај начин, прекршила међународни споразум који је склопила.
Они такође сматрају да је он овим интервјуом покушао да се са једне стране оправда пред Путином, а да се са друге стране у западним медијима прикаже као неко ко сарађује са Западом када је рат у Украјини у питању.
Додају и да од оваквог интервјуа Србија нема никакву корист, већ да је ово служило само за личну промоцију Александра Вучића.
Консултант из области геополитике и безбедности Никола Лунић каже да је Србија по међународном споразуму о трговини оружјем, Армс Траде Треатy (АТТ), који је ратификовала 2014. године, у обавези да селективно извози оружје.
„То значи да оружје не сме извозити у земље где би се могло злоупотребити против цивила или хуманитарног права. У Белгороду, по руским сазнањима, пронађени су остаци српских ракета Град, које су нанеле и цивилне жртве. С обзиром на то да ми немамо обавештајну службу са националним способностима, толеранција у вези са извозом оружја је донекле била и разумљива јер Војнообавештајна агенција није у обавези да истражује где и како ће завршити наше оружје“, каже Лунић.
Он указује да, уколико је државно руководство ипак имало сазнања да се то оружје користи у рату између Русије и Украјине, то има двоструке последице.
„Под број један, ми више једноставно и експлицитно нисмо војно неутрална земља, него смо се сврстали на страну наших НАТО партнера и Украјине. А под број два, ако постоји могућност да је наше државно руководство имало сазнање да се тај извоз оружја злоупотребљава, онда је и наша спољна, а не само безбедносна политика, компромитована“, наводи он.
На питање зашто је Вучић јавно изнео информацију да се правдао Путину, наш саговорник каже да је очигледно желео да се у немачкој јавности сврста на антипутиновску страну кроз медијско-персонални маркетинг.
Понош: Оно чиме се сад хвали је управо оно чиме је покушавао да обмане Путина
Председник странке СРЦЕ и некадашњи начелник Генералштаба Војске Србије Здравко Понош каже за Данас да је Вучић коначно признао да је у Пекингу имао, благо речено, непријатан разговор са Путином на тему српске муниције од које гину руски војници у Украјини.
„Али је избегао да каже да то није био први разговор на којем се правдао Путину на ту тему и обећавао да неће више, а потом слагао. Избегао је и да каже да Путин није био фасциниран подсећањем да Србија и даље није увела никакве санкције Русији јер му је јасно да то нема никакве везе са Вучићевим односом према Русији него са манипулацијом Вучићевим проруским гласачима. Коначно, избегао је да каже каква је била Путинова реакција на правдање да он није крив што српске ракете за Град систем Украјинцима стижу преко треће стране“, каже Понош.
Он наводи да се Вучић сада „прославио“ хвалисањем у интервјуу „Зидојче цајтунгу“ које су то земље којима је он продавао ракете, како би их оне испоручивале Украјини.
„Па наравно да је знао о чему се ради од првог момента. Што би неко иначе куповао ракете за системе које не поседује осим да их проследи ономе ко може да их употреби. Оно чиме се сад хвали је управо оно чиме је покушавао да обмане Путина. Нормално да га је ‘брат’ Путин после свега одгурнуо од себе као Брута“, наводи Понош.
Он подсећа да је проблем решавања питања НИС-а у оваквим околностима.
„Невоља за Србију је што се питање НИС-а решава у таквом амбијенту где је мртва трка између Москве и Вашингтона коме се Вучић више смучио због лажи и обмана. А уз све то имамо и рат на Блиском истоку који прети енергетским цунамијем. Сва срећа да имамо врло компетентну министарку енергетике и да Вучић има план и то до 2030. године. Шта би ми да није тога“, ироничан је председник странке СРЦЕ.
