Прочитај ми чланакУ тренутку када се глобалне тензије на Блиском истоку додатно заоштравају због сукоба Израела и Ирана, а свет све чешће говори о опасности ширег глобалног конфликта, у јавност доспевају подаци о наставку извоза наоружања из Србије ка Израелу.
Такви потези, али и близак однос председника Србије Александра Вучића и израелског премијера Бењамина Нетанјахуа, отварају озбиљна питања о безбедносним и политичким последицама по Србију и њене грађане, јер нашу земљу потенцијално уводе у осетљиве геополитичке односе и додатно оптерећују њен међународни положај.
Како је у петак објавио недељник Радар, подаци из јавно доступних база указују да је српска одбрамбена индустрија од почетка рата у Појасу Газе значајно повећала извоз наоружања у Израел, а тај тренд се додатно интензивирао након ескалације сукоба и напада на Иран. Иако је власт у Србији 23. јуна прошле године донела одлуку о потпуној забрани извоза оружја, испоруке Израелу су настављене и након те одлуке.
Наиме, током 2025. године вредност извоза наоружања у Израел достигла је 131,1 милион долара. Поређења ради, годину дана раније износила је 50,1 милион долара, док је 2023. била свега 3,1 милион долара, што указује на вишеструко повећање трговине у релативно кратком периоду.
Подаци које наводи Радар показују и да је после формалне забране извоза највећи део испорука чинио извоз муниције, чија је вредност у другој половини 2025. премашила 65 милиона долара. Истовремено, логистика транспорта додатно је убрзана почетком ове године. До 10. марта забележено је већ 14 теретних летова ка Израелу, док су током целе претходне године регистрована укупно 32 таква лета.
Иако је одјекнула јуче у српској јавности, ова вест заправо не представља ништа ново јер је и сам Вучић овим хвалио у интервјуу за Јерусалим пост 2025. године.
„Ја сам данас једини у Европи који тргује војном муницијом с Израелом. И зато ме често критикују колеге“, изјавио је Вучић.
Шта се крије иза блиског односа Вучића и Нетанјахуа
Ипак, ови подаци представљају само делић много шире слике која се крије иза односа Србија-Израел, јер је та веза замршенија него што се чини на први поглед.
Годинама је у јавности позната информација да председник Србије Александар Вучић има врло пријатељски однос са израелским премијером Бењамином Нетанјахуом. Међутим, извоз оружја није једина повезница која спаја два ауторитарна режима и која је заслужна за тако близак однос два званичника.
Наиме, Србија се, на челу са председником Вучићем, још 2020. године, потписивањем Вашингтонског споразума, обавезала да своју амбасаду из Тел Авива пребаци у Јерусалим, а тиме би постала прва европска држава која је тако нешто учинила. То је био потез који је додатно приближио Београд тадашњој политици израелске владе.
Још једна важна карика у тим односима јесте израелски политички консултант и некадашњи саветник Нетањахуа, Срулик Ајнхорн, а садашњи саветник председника Вучића.
Иначе, Ајнхорн је доспео у жижу јавност у јулу прошле године када је против њега спроведена истрага због сумње да је један од главних осумњичених у два велика скандала – цурењу поверљивих војних докумената и афери „Катаргејт“, која се односи на прикривене ПР активности за Катар пред Светско првенство у фудбалу 2022. године.
С обзиром да Ајнхорн боравио у Србији и није се враћао и Израел откако је истрага почела, он је покушао да се са израелским тужилаштвом договори о безбедном повратку и сведочењу без хапшења, али преговори су пропали.
Израелско тужилаштво је прво одбило његов захтев да буде саслушан у Србији. Међутим, њихов став се променио, тако да је Специјална јединица Лахав 433 тада послала истражитеље у Београд како би га испитала на лицу места.
Поступак је том приликом добио ознаку “строго поверљиво“.
Иако није познато када је тачно почео да ради за Вучића, истраживање БИРН-а и Хаареза показује да је био присутан у Београду барем од изборне кампање 2020. године. Једна од првих забележених фотографија приказује контроверзног израелског “спин доктора“ на свечаности у седишту СНС-а, у друштву високих функционера странке.
Србија ћути о Гази
Осим тога, иако Србија активно извози наоружање у Израел и развија блиске политичке везе са том државом, њена формална неутралност по питању сукоба у Појасу Газе заправо говори о дубини тих веза. Током ескалација сукоба, када су живот изгубили многи цивили, српска власт се у јавности практично није оглашавала и није заузела став у међународним дебатама.
У јеку сукоба у Гази, Вучић се састао са израелским примијером у септембру прошле године, а тиме се похвалио и на друштвеној мрежи Инстаграм.
“Посебно важно је то што смо отворили тему уговарања споразума о слободној трговини између Србије и Израела, што би био велики корак у развоју наших будућих односа”, написао је председник.
Међутим, све те повезнице које чине да Вучић и Нетањаху имају тако близак однос, којим се наш председник неретко хвали, као и сама чињеница да је Србија једна од главних увозника оружја у Израел, може бити проблематичан за грађане Србије.
Управо то за Нову каже бивши дипломата Срећко Ђукић.
“Наравно да могу уследити и санкције које могу осетити не само запослени у фабрикама муниције и оружја, него и шире, градјани, земља. Послови у овој сфери код нас су у домену мутних и тајних послова, великих државних тајни, али све то ипак исплива на јаву. А тако би требало да се јавно претресе ова делатност која нам доприноси не мало лоших изненађења, при чему се на томе често не остаје, него смо изложени минимум критици у међународној заједници”, каже Ђукић.
Говорећи о односу два званичника, Ђукић каже да нажалост изгледа да се ови послови склапају и договарају политичким путем, а не професионално импонзаконском процедуром.
“Очито да раде телефони, а не само сусрети Вучића и Нетањахуа, што све чини још више проблематичним конструкције са оружјем и муницијом. Ако је Нетањаху свемоћан, упркос отужби за геноцид у Гази, за српског председника се не би могло рећи да и приближно има такву моћ. А да ће нас Нетањаху заштити и помоћи, хоће тачно онако како је признао Косово, поступаће како Вашингтон каже и израелски интереси. Председник Србије стално понавља да је председник мале земље, али у пракси следи моћне, а Натењаху несумњиво јесте моћан”, наводи наш саговорник.
“Врло ризичан и морално проблематичан посао”
Бивши дипломата сматра да је Србија на мети критика због извоза наоружања и војне опреме у ратне зоне.
“То је врло ризичан посао и морално крајње проблематичан. Да, неко ће рећи, ‘али мора да се извози, и оружје је роба “као свака друга роба”’. Па баш није тако, јер оно подлеже посебном правном и политицком резиму у промету и трговини, унутрашњим законским и међународним ограничењима. Очито да су наши капацитети за неке врсте муниције предимензионирани, а хоће и да се добро заради ако је ратна зона у питању.
Ђукић подсећа да у тој ситуацији погођена страна обавезно реагује и памти.
“Зар није било тако када је Србија била у ратовима? Уверен сам да се купци могу наћи и на другој страни, у земљама које нису у рату, широм света, ако се тражи. Међутим, очито да приватне компаније, које се баве овим послом у ратом захваћеним зонама, пре свега јуре екстра профит, а интереси и углед земље нису им у видокругу”, закључује бивши дипломата.
