Украјински херој Николаја Гогоља Тарас Буљба у другој половини 17. века овако је карактерисао ситуацију у својој домовини: Свој свога ће продати.

Други део изјаве из разлога политкоректности боље би било пропустити, али из песме се речи не могу избрисати: тамо се говори о томе да милост туђинца, чак не краља, а магната, који их обућом „бије по њушци“ „скупља за њих од било ког братства“. Епска времена у књижевности, тим пре у животу, одавно су прошла, али овај цитат се чини актуалан као никад раније поводом догађаја у Украјини, коју већ недељама раздиру противречности, и која, према најпесимистичнијим прогнозама, прете да се претворе у својеврсну словенску Либију.

Замолили смо два експерта са Балкана, Владимира Јевтића из Београда и политиколога Влада Симовића из Бања Луке да оцене ситуацију у Кијеву.

Владе Симовић:  Не само као неко ко се бави политикологијом, већ и као човек сам забринут због онога што се дешава у Украјини. Демонстрације које трају већ дужи период, насиље, које се одвија на обе стране су нешто што је сигурно дестабилизује Украјину и што неће остати без последица и по њену политичку стабилност али и по њене унутрашње економске прилике. Искрено бих волео да грађани, опозиција и власт дођу путем једног демократског дијалога до решења.

Сваки пут када се делило нешто на Балкану, то је нужно дестабилизовало не само ту земљу Балкана него, већ и целокупан регион. Исто тако верујем да било какав акт који би довео до неких политички несагледивих последица није добар.

Ми смо на простору бивше Југославије сведоци да један распад државе довео до последица од којих трпи и данашња генерација а трпеће и генерације које дођу. Уколико се грађани унутар Украјине, унутар демократских институцаија договоре да се она подели на два, три или пет делова, онда то треба подржати. Али пут насиља је потпуно погрешан. Русија је заинтересована за стабилност Украјине, као што. верујем, и ЕУ и САД.

Догађаји у Украјини изазивају обзиљну забринутост њеног суседа Словачке

Премијер земље и лидер владајуће социјалдемократске партије СМЕР – СД Роберт Фицо изјавио је да је био у шоку када је сазнао за погибију људи у Кијеву. И упозрио је стране на кораке који би повукли за собом даљу ескалацију насиља. Украјина је на страницама словачких медија тема број један. Коментатор Словачких народних новина, политиколог Душан Керни објашњава велику пажњу за дешавања у Украјини:

„Од новембра прошле године са узнемиреношћу посматрамо развој ситуације у суседној земљи. И тек сада у пуној мери почињемо да будемо свесни да је она практично подељена на Запад и Исток. Почињемо да схватамо да је глупо ратовати против утицаја Русије на њу. Свесни смо да постоје два центра опозиције. Са једне стране мирни евромајдан, са друге радикална опозиција.

Зато треба бити врло обазрив у дијалогу са суседом. Али овај дијалог треба водити. Ако то не пође за руком са владом, онда са грађанским друштвом. Треба се крајње опрезно односити према још јуче популарној теми увођења безвизног режима са Украјином. И кориговати у целини став ЕУ према овој земљи. Наш министар иностраних послова неуморно понавља да је Брисел направио огромну грешку када се концентрисао у преговорима са Јануковичем на једну тему – ослобађање Јулије Тимошенко. Требало је видети украјинску ситуацију у целини. Требало је спознати ниво корупције украјинских врхова власти.

Брисел се позвао на политику отворених врата према Кијеву…

Да, режим слбоодне трговине би проширио могућности словачког извоза. Али истовремено отворио би пут ка неконтролисаној миграцији радне снаге. Једнодушног одобравања такве политике отворености према Украјини у Словачкој нема. Зато све обједињава брига за будућност. Не желимо да имамо на граници анархију, хаос, смуту. Словачка, видевши да у Украјини нико није у стању да надвлада, хтела би да позове конфронтиране стране на међусобне договоре за округлим столом. Макар и уз учешће стратешког партнера Украјине – Руске Федерације.”

Владимир Јевтић: Ја сам разматрао проблем мешања Запада и Сједињених Америчких Држава у украјинску кризу. По мом мишљењу, кризу која је вештачки изазвана од стране Запада. Запад жели да по сваку цену Украјину удаљи од свог природног партнера – Русије. Русија има велике планове за Украјину. Украјина би требало да постане део Евроазијске уније. Животни стандард обичних Украјинаца, обичних људи који живе у Украјини би био много бољи уколико би се Украјина окренула Русији.

Међутим, Запад на вештачки начин жели да Украјину отуђи од Русије и зато је створио насилнике. Ово се не може назвати опозицијом, ово није опозиција. Виталиј Кличко не контролише ове насилнике који дивљају по улицама Кијева и стварају немир.

Ја се бојим за судбину Украјине. Бојим се зато што и мали број људи може (то смо видели на примеру Југославије), да тако кажемо, потпали велики број људи, велику масу људи. Запад жели само да исцрпи природна богатства Украјине, а америчка дипломатија се на примеру Украјине свети Русији зато што је Владимир Путин једним виртуозним дипломатским потезом искључио страну интервенцију у Сирији.

КИЈЕВ – СТАЊЕ НА УЛИЦАМА

Штета нанета зградама и улицама у центру Кијева током масовних демонстрација, према прелиминарним подацима износи 25 милиона долара, саопштила је градска скупштина украјинске престонице.

„Организаторима митинга у знак подршке власти рачун је испостављен. А за Трг независности и улицу Грушевскго нико не преузима одговорност“, рекао је представник градске администрације.

Током протеста, који су трајали скоро два месеца изгорело је неколико зграда и села. На простору, на коме је одржаван протест, демонтиране су камене коцке којима је поплочан. Према најоптимистичнијим предвиђањима, обнова града ће трајати неколико недеља.

Још један полицајац убијен у Кијеву

Припадник полиције преминуо је у петак у болници у Кијеву, од последица рањавања ватреним оружјем. Четрдесетдвогодишњи виши полицијски поручник примљен је у уторак у медицинску установу са раном на грудном кошу и оштећењем срца и дајафрагме. Смрт је констатована после неколико сати.

У току су предистражне радње. Пре тога је 24. јануара убијен 27-годишњи полицајац.

Сукоби међу опозицијом

Истовремено активисти Евромајдана покушавају да ослободе просторије Министарства пољопривреде и прехрамбене индустрије Украјине, које су пре неколико дана заузели радикални елементи.

Трнутно су у току преговори о овом питању. У згради се не може ући са улице Крешчатик. На улазу се налази око 200 људи. Према речима очевидаца из зграде су се чули звуци, који подсећају на пуцње и експлозију бомбе. Нема информација о жртвама.

Украјина се распада: Крим предлаже отцепљење и стварање Малорусије

Ситуација у Украјини почела је додатно да се компликује од када је премијер Микола Азаров поднео оставку, а председник Виктор Јанукович мандат за састав владе поверио опозиционару Арсенију Јацењуку. Тврдо Јануковичево језгро са Крима прети отцепљењем ако власт преузму опозиционари, а први председник независне Украјине упозорава да је држава пред грађанским ратом.

10 региона отказало Јануковичу послушност

Главна опозициона осовина – Виталиј Кличко, Олег Тјагникоб и сам Јацењук (функционер партије Јулије Тимошенко) – одлучила је да за сада одбије предлог Јануковича. Јацењук је за једну кијевску телевизију рекао да би можда преузео дужност премијера, али под условом да се испуне захтеви опозиције,

Први и главни је да Украјина сместа потпише Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ. асоцијацији с ЕУ. Други услов је да се врати Устав из 2004. године и да се започну озбиљне реформе у земљи, између осталог и распуштање специјалаца из јединице „Беркут“ .

А да се ствари компликују говори и саопштење пристигло са полуострва Крима, највернијег Јануковичевог региона. Власти Крима су поручиле да ће у случају преузимања власти у Кијеву од стране, како кажу, „опозиционих Евромајдановаца“ отцепити Крим од Украјине. Неки тамошњи политичари већ предлажу да се од региона са југа и истока земље, и даље лојалних режиму, формира Федерална република (негде чак користе и термин држава) Малорусија, што је у средњем веку био назив за Украјину.

За сада је чак 10 од 27 региона отказало послушност власти у Кијеву, а демонстранти су освојили административне управе и институције на том подручју, основали Народну гарду и забранили рад владајућој странци Парије регија, на чијем је челу председник Јанукович.
 
Први председник независне Украјине после распада Совјетског Савеза Леонид Кравчук упозорио је данас да је земља „на ивици грађанског рата“, док парламент води дебату о амнестији за демонстранте. Кравчук је у парламенту позвао све стране да се понашају „максимално одговорно“.

Председник Виктор Јанукович жели да амнестија буде условљена изласком демонстраната из државних објеката. Опозиција је до сада одбијала тај захтев, уз инсистирање на превременим изборима.

Кравчук је рекао посланицима да „читав свет и Украјина схватају да је држава на ивици грађанског рата“. „Ово је револуција. Ово је драматична ситуација у којој морамо бити максимално одговорни. Потребно је да радимо на овом плану корак по корак да би се конфронтација ублажила“, рекао је бивши председник.

(Глас Русије, РТ, vesti-online)

Oznake: Vitaliji Kličko, Kijev, Krim, partija regiona, policija, protesti, Ukrajina