Академик Радомир Саичић, који је кандидат на Студенској листи, изјавио је да су најновија дешавања, ако је и било неких сумњи у један од слогана од кампање те листе „Србија или мафија“, сада показала да је у Србији на власти заиста мафијашки режим који не преза ни од чега и да су највиши полицијски службеници стављени у службу против народа.

„Одавно смо видели да се полиција од заштитника народа претворила у њиховог непријатеља. Извињавам се оним часним службеницима и официрима полиције који и даље покушавају да часно врше свој посао. Знамо да их има. Али формалне, званичне акције полиције, БИА-е и других, указују да ова земља не иде у добром смеру. Србија или мафија, то заиста морамо да одлучимо за три недеље“, рекао је Сеичић на конференцији за новинаре Студентске листе на којој је студент Правног факултета Петар Живковић саопштио да је, након две недеље праћења од стране одређених лица, испред његове зграде видео и начелника Управе криминалистичке полиције (УКП) Марка Кричка.

Академик Саичић изјавио је да се нада да ће на све то реаговати и међународна јавност, „која се толико декларативно залаже за људска права и слободе“, суочена са неприхватљивим дешавањима у земљи која претендује да буде део Европе.

„Али наше је да сами решимо свој проблем, и ја позивам људе ове земље, све здравомислеће људе, да, уочивши овај институционализовани терор сада већ, реагују и не дозволе овако нешто. Најкасније на изборима 25. окторбра. Не кажем: гласајте за овога или за онога, него дозовимо се памети и ослободимо се ове страхоте која се над нама надвија“, поручио је академик.

Навео је и да су почела праћења, хапшења, прислушкивање, као и да се краде изборни материјал.

„Коме је потребно да украде, стотине хиљада налепница ‘Студенти побеђују’. То свакако нису комерцијални разлози. Камион који превози изборни материјал бива заустављен, спречен у ономе што је требао да уради, и шаљу га на ‘технички преглед’. Место које се користи за паркирање пет година, одједном бива инкомпатибилно. Преко 10 општинских штабова, а ми тамо имамо координаторе наших изборних активности, и ти људи који на општинском нивоу и на другим регионалним нивоима су задужени за организацију избора, бивају хапшени, прећено им је, позивани на ‘пријатељске разговоре’у БИА“, рекао је Саичић.

Он је запитао какви су то пријатељски разговори.

„Видимо њихово пријатељство какво је? То је, значи, један начин застрашивања и хендикепирања изборне листе, чији сам ја кандидат. И поставља се питање: каква је сврха тих избора, шта ми можемо да очекујемо?“, навео је Саичић.

Додао је да се то све ради „у периоду празника демократије“.

„Шта можемо очекивати касније? Шта можемо да очекујемо ми, као кандидати?“, запитао је.

Тражио је и одговор на питање да ли се понављају ствари из 90-их година, када су људи нестајали, подсећајући на то да је „председнички кандидат Иван Стамболић нестао на неко време, па је пронађен на Авали“.

„Ко гарантује да се то ни нама неће десити? Ја ово не говорим из страха за себе…Данас има много, много људи који не држе толико до свога живота колико до правде и до истине, и жеље да се ова земља ослободи. Али имам овде колегу, студента, који се залаже за најплеменитије ствари, који је био таргетиран, прећено му је. Како се може наставити та градација нехуманог и нељудског понашања?“, истакао је академик.

Додаје да смо могли да видимо раније како се то дешавало у Јужној Америци, где су људи нестајали и „где су постојале академије тортуре“.

„И да ли је то оно што треба да се овде деси? И наша деца треба да нестају?“, запитао је.

О проблемима дијаспоре

Академик је скренуо пажњу и на намере режима да онемогући многе људе у иностранству да гласају.

Истиче да му се јавио наш познати режисер, који живи у Северној Каролини, и има 78 година, као и супругу коју негује, а болесна је од рака, и који каже: „Ето, немогуће је да гласамо, јер ми кажу морате доћи лично у конзулат из Северне Каролине, у Вашингтон“.

Како додаје, није само ствар у томе.

„Људи морају да пређу хиљаде километара, иако се могу отворити изборна места. И не само хиљаде километара, него се постављају немогући услови да се , рецимо, мора гласати по нашем времену. Значи, негде у 1 сат ноћу, од 1 до не знам када, је отворен конзулат за гласање, да би се, кажу, очувала тајност избора. Како је то наопако, мимо духа закона, тумачено слово закона?“, запитао је.

Оценио је да су у питању десетине хиљада гласова који неће моћи да буду реализовани од људи којима је ускраћено бирачко право.

Подсетио је и да су коришћени и софтвери Пегаз за прислушкивање, а коштају неколико десетина хиљада евра и не може појединац да их купи и инсталира, већ их државе користе.

„Коришћење тог софтвера потврдиле су званичне светске организације, као што је Амнестy Интернатионал или форензичка лабораторија Цитизен Лаб из Торонта, која се званично на светском нивоу бави овим стварима. На то се троше средства, али ја овде не жалим због средстава, него указујем на криминалну природу државних институција које овакве ствари раде“, рекао је академик.