Pročitaj mi članakMinistarstvo prosvete je najavilo da će od naredne školske godine broj izbornih predmeta u gimnazijama biti smanjen, ali se za sada ne zna hoće li ova promena važiti samo za učenike koji će 2026/27. biti u prvom razredu ili će obuhvatiti i ostale gimnazijalce.
Izvori Danasa kažu da je pre dve nedelje održan sastanak direktora svih gimnazija sa pomoćnicom ministra za srednje obrazovanje Dankom Nešović koja je, navodno, bila za to da od iduće školske godine broj izbornih predmeta i fond časova bude smanjen u svim razredima gimnazije, a susret je završen obećanjem da će direktorima biti javljeno šta će biti konačno rešenje, piše Danas.
Direktori i nastavnici ga ne znaju ni nakon što im je pre nekoliko dana stigao dopis iz Ministarstva prosvete sa potpisom ministra Dejana Vuka Stankovića, jer je, kažu, nedorečen.
U tom dopisu, podsetimo, piše da su u pripremi izmene plana nastave i učenja za gimnazije, koje će podrazumevati smanjenje nedeljnog fonda časova za izborne predmete.
„Planira se da u prvom i drugom razredu gimnazije učenik bira jedan izborni predmet sa liste od dva izborna predmeta. U trećem razredu učenik takođe bira jedan izborni predmet, sa liste od dva izborna predmeta, koji nastavlja da izučava u četvrtom razredu (škola nudi dva od moguća tri izborna predmeta). Pravilnik o nastavnom planu za gimnazije će biti objavljen za novu školsku 2026/2027. godinu“, piše u dopisu, ali se ne navodi koliki će biti fond časova izbornih predmeta od prvog do četvrtog razreda.
Kako nezvanično saznajemo, ideja je da u svakom razredu učenik bira po jedan izborni predmet, koji će u nedeljnom rasporedu biti zastupljen sa po jednim časom, ali direktori sa kojima smo razgovarali napominju da treba sačekati da novine budu objavljene u Službenom glasniku da bi se sa sigurnošću znalo šta se menja.
Prema aktuelnim propisima, učenici biraju dva izborna predmeta, sa spiska koji ponudi škola. U prvom i drugom razredu imaju po jedan čas nedeljno iz svakog od ovih predmeta, a po dva časa u trećoj i četvrtoj godini. Gimnazijaci izborne predmete biraju u prvom, drugom i trećem razredu, s tom što ono što ono što odaberu u trećoj godini moraju da slušaju i u četvrtoj.
Ponuda izbornih predmeta (ranije su se zvali izborni programi) sada je mnogo veća od one koja se najavljuje. Trenutno ih za prvi i drugi razred ima šest, a za treći i četvrti devet. Na tom spisku su, između ostalog, Jezik, mediji, komunikacija, Pojedinac, grupa društvo, Umetnost i dizajn, Primenjene nauke, Ekonomija i biznis, Osnovi geopolitike, Religije i civilizacije, Savremene tehnologije, Metodologija naučnog istraživanja…
Nastava ovih predmeta je koncipirana kao projektna, a nadležni su njihovo uvođenje obrazložili namerom da podstaknu radoznalost, doprinesu razvoju socijalnih i istraživačkih veština učenika, da podstaknu kreativnost i aktivizam, pomognu đacima u formiranju stavova i sistema vrednosti i da budu dobra priprema za nadogradnju znanja u narednim razredima.
Ipak, godinama stižu žalbe i od učenika, roditelja, ali i samih zaposlenih u školama da izborni predmeti nisu opravdali svrhu i da su samo dodatno opteretili đake, te da se početna dobra ideja u praksi pretvorila u suprotnost jer mahom služe za dopunu fonda nastavnicima ili se daju zaposlenima na određeno vreme.
Upućeni kažu da je najveći problem organizacija rada. Pojašnjavaju da je u sadašnjem broju časova teško naći mesta za izborne predmete, jer se mora uklapati raspored časova pošto su grupe sastavljene od učenika iz više odeljenja. U najvećem broju škola nastava se izvodi onlajn, što je dodatni problem.
Snežana Maletin, profesorka u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“, koja u ovoj školi predaje izborni predmet Umetnost i dizajn, o pomenutom dopisu Ministarstva prosvete nije bila obaveštena jer ga, kako kaže, direktor nije prosledio Nastavničkom veću.
„Učenici su do sada birali dva izborna predmeta, pa je to povećavalo broj časova u toku dana. Uz časove obaveznih predmeta dešavalo se da imaju i po 12 časova dnevno. Najavljena promena je dobra za rasterećenje samih učenika. S druge strane, to će smanjiti normu nastavnicima. Ali po meni je to manji problem. U dopisu Ministarstva se ne pominju veronauka i građansko vaspitanje, oni su ‘sveti’ predmeti koji se ne diraju, a po meni i mnogima od nas, upravo to su predmeti na kojima se najmanje radi na časovima“, kaže Maletin za Danas, koja je i predsednica školske organizacije Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Ona ističe da o ponudi izbornih predmeta često odlučuje direktor, koji se ne vodi interesovanjima učenika nego kome treba dopuniti normu, što, kako kaže, dodatno omalovažava i učenike, i predmet.
„Mojim učenicima je pre dve godine, kada su bili drugi razred, rečeno da nema više Umetnosti i dizajna, a oni su hteli da nastave i dalje, i dati su drugom kolegi na izborni Religije i civilizacije, da bi mu se napravila norma. To su malverzacije koje ne govore o brizi za učenike i obrazovanje. Pored likovnog predajem i Umetnost i dizajn i uvek sam imala zainteresovanu decu, jer sam predmet shvatila ozbiljno i pratila preporuke nastavnog plana i programa“, priča Maletin.
Primećuje da dopis Ministarstva ima naredbodavni ton i ne ostavlja prostor za povratnu informaciju, niti bilo kakvu diskusiju. Zamerku ima i zbog toga što nije dovoljno jasan što može dovesti do raznih tumačenja.
„Direktore stavlja u poziciju da se snalaze između naređenja i stvarnog stanja na terenu. Sve što Ministarstvo prosvete radi poslednjih nekoliko meseci je površno, rigidno i ne odražava pravu stručnu i studioznu nameru. To nije suštinska pedagoška i metodička briga o obrazovanju“, kaže sagovornica Danasa.
Ana Dimitrijević, predsednica Foruma beogradskih gimnazija, kaže da joj je drago što će se učenicima smanjiti broj predmeta, ali primećuje da se kod nas sve radi „preko kolena“.
„Kada se neki predmet uvodi ne pita se da li je to previše, da li se duplira neko gradivo, da li će imati ko da predaje, hoće li u školi biti dovoljan broj učionica. A kada se neki predmet ukida, samo se “odseče”. S jedne strane, učenici će biti oslobođeni dela gradiva i vremenski će imati manje časova na nedeljnom i godišnjem nivou, ali će neke kolege izgubiti deo fonda koji imaju kroz izborne predmete. Po meni bi bilo dobro da ponuda izbornih ostane ista kao do sada. Da se zadrže i nastavnici i da grupe za izborne predmete ostanu manje. Zašto ne bi na neki izborni predmet išlo samo pet učenika? To je mnogo kvalitetniji rad“, smatra Dimitrijević.
Prema njenom mišljenju, najbolja varijanta je da se ponude svi postojeći predmeti u svim školama, da đaci odaberu po svom nahođenju i da se ti predmeti rade kako valja, jer se u većini škola sada izvode onlajn zato što, pre svega, nema dovoljno učionica.
„I onda se učenicima samo postavljaju materijali, na osnovu kojih đaci prave nekakve prezentacije koje posle prezentuju I brane na taj način. Oni ne shvataju dovoljno ozbiljno te predmete. Iz tih predmeta uglavnom dobijaju petice i četvorke i time podižu prosek. S druge strane im oduzimaju vreme i imam utisak da ne doprinose širenju njihovog znanja i opšte kulture ili poznavanja određene oblasti. Dok god se oni rade po principu prezentacija i kačenja materijala na Gugl učionice, to je potpuno besmisleno. Ali ako ćemo da budu smisleni, onda treba da uložimo u uslove rada na tim časovima. Za primenjene nauke, recimo, potrebni su vam dobri mikroskopi, potrebna vam je laboratorija da deca mogu da rade eksperimente, jer ako su to primenjene nauke, vi treba ono što ste naučili, na primer iz biologije ili hemije, da primenite na tim časovima. A vi te časove zapravo nemate nego dobijate teoretske materijale na Gugl učionicu ili na neku platformu. Pravite prezentaciju koja je opet teorija i sve se završava na tome da učenici o nečemu čitaju i pričaju, a da nisu imali mogućnost da praktično primene svoje znanje“, ističe Dimitrijević.
Za sada je nejasno zašto prosvetna vlast namerava da smanji broj izbornih predmeta od naredne školske godine, umesto da to bude urađeno u sklopu novina koje počinju da važe od školske 2027/28. godine.
Podsetimo da je nedavno objavljen izmenjeni Pravilnik o planu i programu nastave i učenja za prvi razred gimnazije, kojim je primena novih programa odložena za godinu dana, u odnosu na ono što je prethodno bilo planirano, pa će ove novina startovati od školske 2027/28. godine.
To je potvrdilo i samo Ministarstvo u dopisu direktorima srednjih škola.
