Podešavanja / Settings

Još 1522. godine Turci su u jednoj zgradi na Dorćolu otvorili kafanu i u njoj služili kafu. U svojoj knjizi „Stare kafane Beograda“ dr Vidoje Golubović kaže da nema pretenzije da tvrdi kako se beogradska ugostiteljska radnja zvala baš kafana, i navodi da su se u nas, od samih početaka do danas, koristila razna imena: karavan saraj, han, mehana, mejhana, kavana, birtija, bife, gostionica, aščinica, krčma, bar, restoran i, na kraju, ugostiteljski objekat.

МУЗИЧКА (И ЕТНИЧКА САМОБИТНОСТ Хоће ли бити довољно инструмената за све? На селу се код нас још почетком 19. века музицирало углавном уз свирале, двојнице или гајде. Певало се (епски ) и уз гусле. О сада врло популарним инструментима, као што су виолина, труба или хармоника, није било ни помена. Како се онда десило да […]

МУЗИКА КОБИЛИНЕ ГЛАВЕ Срби који живе у Мокаду, Луреву и Сигет Сентмартону, селима у Мађарској на дунавском острву Чепелу, очували су њењаре, древни народни музички инструмент. Понекад се уз звуке њењара веселе на кућним забавама. Њењаре називају још и кобилина глава и слепачка виолина. У њих су у прохујалим временима свирали музиканти по пустарским чардама […]

ГУСЛЕ — гудачки музички инструмент о чијем пореклу постоји неколико хипотеза — да су словенског порекла, да су изум српског народа или да су прихваћене од Арапа. Први писани извори о гуслама датирају из 14. века. Везују се за патријархалну средину, па су на тај начин симбол националног идетитета и преносилац епске јуначке прошлости. Као […]

СВИРАЈ СВИРЧЕ Ћурликалице, дипле, гусле, тамбуре, рогови, гајде, зурле, тарабуке, гочови, таламбаси су стари српски музички инструменти. Распрострањености појединих инструмената указују да су у свим културним зонама, ипак, најзначајније и најприсутније разне пастирске свирале које су пратиле песму и игру. Разликује се педесетак назива и облика: фрула (преузето од румунске речи „флеур“), свираљка, свиралче, свиравка, […]

КАФАНСКИ МЕРАК СТАРОГ БЕОГРАДА Незаменљиво, незаобилазно, непроцењиво, неодољиво и никад превазиђено место за провод, славље и разбибригу, за певање и плакање, састанке и растанке, полемике и придике – увек је било и биће кафана. И њена теорија, пракса и филозофија у малом која се темељно учи. Зато је од памтивека сабирни центар и господе и […]

Кад је Мика Алас свирао боемима Само у периоду од 1860. до Другог светског рата Београд је имао више од хиљаду кафана и механа. Оне су биле стециште боема, центар јавног живота, али и места у којима су се доносиле крупне политичке одлуке. Београд је, не тако давно био чувен по својим кафанама, које су […]