Podešavanja / Settings

On je pozdravio mirovne napore ministara spoljnih poslova Francuske, Nemačke, Ukrajine i Rusije, saopšteno je iz MSP.

“Mi ne možemo dopustiti da jedan politički vođa, posle Drugog svetskog rata, iznova povlači granice Evrope”, rekla je Klintonova i dodala da većina Ukrajinaca želi da živi u nezavisnoj zemlji koja je “most” između Zapada i Rusije.

Zbog ukorenjene korupcije, ukrajinski volonteri strahuju da novac ne otmu visoki oficiri. Oni zbog toga lično primaju donacije koje sami i raspoređuju.

U nekim delovima Slavjanska i Kramatorska, kao i nekim predgrađima ponovo se čuje pucnjava. Ukrajinska artiljerija izvršila je nekoliko napada, izjavilo je za agenciju RIA Novosti lokalno stanovništvo.

Četnički odred „Jovan Šević“ stupio je u borbe u Donjecku, saznaje Pravda u Četničkom pokretu. Četničkim odredom u Novorusiji komanduje voća Četničkog pokreta Bratislav Živković.

Operacija oružanih snaga Ukrajine protiv ustanika sa jugoistoka zemlje zasad nije donela praktično nikakav rezultat, ali je razotkrila duboke probleme u ukrajinskim strukturama sile.

Ministarstvo inostranih poslova Rusije je pozvalo Kijev da zaustavi napad na civilne ciljeve i stambene zgrade na istoku Ukrajine i da se uzdrže od pokušaja da reši probleme isključivo silom, prenose Ria Novosti.

Genocidni plan „oslobađanja istočne Ukrajine“ za Kijev je sastavila američka think-tank organizacija RAND: Logori za civile, masovni progoni, odbacivanje bilo kakvog primirja, upotreba zabranjenog oružja – Donbas postaje pakao na zemlji.

Jasno je da je zvanična Rusija pronašla neku formulu izbegavanja svog direktnog uvlačenja u sukob u Donjecku i Lugansku, a da sa druge strane ipak podržava proruske snage da ne dožive poraz od sada već, gotovo maksimalno angažovanih vojnih efektiva koje može da skupi u ovom trenutku kijevska vlast.

Srbija je oko događaja u Ukrajini prvo imala stav da „Beograd podržava teritorijalni integritet država članica UN“, posle je taj stav evoluirao u to „da podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine“. Pa, i Rusija podržava teritorijalni integritet Ukrajine, naravno Krim je neka druga priča. Ono što Moskva očekuje od Kijeva jeste da poštuje prava ruskog stanovništva u Ukrajini, odnosno da ne čini nasilnu derusifikaciju istočnog dela države. Da ekipa u Kijevu nije flertovala oko ulaska u NATO, Krim bi i danas bio deo Ukrajine. Da je NATO, pre svega SAD, imao plan da izgura rusku flotu sa Krima, a time i Rusiju iz Crnog mora, to je potpuno jasno.

Posle „primirja“, koje je ukrajinska hunta iskoristila za pripremu napada na narod oblasti Donbasa, došlo je do humanitarne katastrofe u ovoj oblasti.

Svi kontrolni punktovi su napušteni, a glavne snage narodne vojske su kolonom krenule ka Donjecku. Ceo dan nad gradom je letela avijacija. Borci DNR su očekivali bombardovanje i na kraju su odlučili da predaju grad.

Jedna od njih je terminal za komprimirani gas u Hrvatskoj, koji je Ukrajina planirala da iskoristi kao dobavljača gasa na svoju teritoriju.

Vlasti Donjecke narodne republike saopštavaju o granatiranju okoline Donjecka.

„Pitanje je bilo samo u tome koliko će to taktičko primirje potrajati. Bilo je jasno da to nije traženje puta ka miru, bilo jeneophodno da se Evropskoj uniji pokaže ljudsko lice kijevske vlasti“ – izjavio je za moskovski list VZGLJAD ukrajinski politikolog Rostislav Išćenko i objasnio zašto, po njegovom mišljenju, Ukrajina kao država više ne postoji.

„Velika Britanija stoji rame uz rame sa evropskim partnerima u naporima da se obezbedi diplomatsko rešenje za nasilje u Ukrajini, ali Evropski savet je jasno stavio do znanja da smo spremni da nametnemo dodatne sankcije Rusiji, ukoliko ne uspeju da preduzmu neophodne korake na okončanju vojnog neprijateljstva“, navodi se u izveštaju.

Osvrćući se na sporazum o pridruživanju koji je Ukrajina potpisala sa Evropskom unijom 27. juna, Medvedev je rekao da je to njeno pravo ali da je pravo Rusije da pređe na novi način funkcionisanja sa Ukrajinom, odnosno da “zaštiti svoje tržište”.

„Protivnik je odsekao Slavjansk od sela Nikolajevka, kroz koje je prolazio poslednji „put života“ između grada i spoljnog svetu.

Suvišno je govoriti o tome koliko nam je ruski narod pomogao tokom istorije, u političkom smislu, od pomaganja srpskih ustanaka, preko ulaska u Prvi svetski rat do dobrovoljaca koji su se borili uz svoju braću iz Srbije tokom ratnih dešavanja devedesetih godina.

Granatiran je ruski granični punkt Novošahtinsk, uništeni su autobuski terminal i sedište carinske službe; žestoko bombardovani Lugansk, Slavjansk i Kramatorsk.