Подешавања / Settings

Османски султан Мурат И, погинуо је 15. јуна 1389. у Косовској бици и тим поводом је организована церемонија сећања на њега у склопу коплекса Муратово турбе у селу Мазгит, крај Приштине

Већи број Сиријаца покушао је тoком суботе прећи турску границу у бегу од надолазећих жестоких борби курдских Пешмерги с терористима Исламске државе на подручју око стратешки важног сиријског града Тал Абyада, али само стотињак метара пре граничног прелаза

– Председници Русије и Турске, Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган, размотрили су на данашњем састанку у Бакуу пројекат гасовода „Турски ток“, изградњу прве атомске централе у Турској, ситауцију у Украјини и друга питања, изјавио је данас Путинов прес секретар Дмитриј Песков.

Ако се реализује руски пројекат „Турски ток“, Турска ће као кључна транзитна земља (Бугарска је од таквог положаја одустала после притисака из Брисела и Вашингтона) добити прилику да повећа свој утицај на цео Западни Балкан.

Турска је у журби да се реализује црноморски гасовод између ње и Русије и да тако контролише снабдевање Европе енергијом. То је потпуно против европског интереса, наравно, али је амерички Жириновски, Џон Ди Је Рат Мекејн, посетио Европу и евробудалетинама рекао да не жели никакав Јужни ток. И еврбудалетине стадоше у став мирно: „Ваша жеља је наша заповест, господару! Још нешто, господару … треба ли да се упуцамо у ногу, објавимо рат Русији, примимо 50 милиона Африканаца? Само кажите. Ми смо ту да вам служимо, господару.“

Ердоган жели да освоји 367 од 550 посланичких места, јер му је ова двотрећинска већина потребна за промену Устава.

Више од 20 хиљада турских емиграната у Немачкој припадају екстремистичкој групи „Сиви вукови“, која за циљ има стварање пантурске државе, која би се простирала од Цариграда до Берлина. Нападају Курде, а своју омладину уче борилачким вештинама и методама ратовања.

Русија, Турска и Запад деле један проблем на Балкану: политичку нестабилност. Смештена на ушћу три историјска царства, земљиште између Медитерана и Црног мора је дуго било фокус конкуренције међу глобалним силама. Сада је само једна од арена у том сукобу, и то између Русије и Запада. Обе стране покушавају да купе утицај инвестицијама и енергетским пројектима, као што се и Турска бори да држи корак.

За полетање авиона ће се користити авио база Инџирлик у турској покрајини Адана. Према речима стручњака, ваздушним ударима подржаће се исламистичка коалиција „Јаиш Ал-Фатех“, која је уз помоћ Турске и Саудијске Арабије крајем марта заузела град Идлиб, и искључиво ратује против сиријског председника Башара Ал Асада.

Он мисли да немири у Македонији немају никакве везе са Турским током. Парадоксално, зар не? Али ако мало зачепркамо видећемо и схватити циљеве сложене игре које на Балкану играју светске обавештајне службе, с турским МИТ-ом као првом виолином.

Турски ми није оно што је некада био, али према овом извору, турски председник Ердоган је прошлог петка у Ерзинцану у централној Турске одржао говор са прилично запаљивим садржајем.

Министарство спољних послова Турске је саопштило да очекује на предстојећем НАТО самиту позив нових чланица у НАТО алијансу и то Црне Горе, БиХ, Македоније и Грузије.

„Ми Турци доживљавамо Албанију као веома блиску и братску земљу. Када дођем овде, осећам се као да сам кући. Албанија је моја друга кућа.“ – рекао је Ердоган што је изазвало велике симпатије према њему у албанској јавности.

Турски ток“ ће служити као алтернатива гасоводу „Јужни ток“, од чије је изградње Русија одустала у децембру 2014. године, док ће највећи део новог гасовода пролазити испод Црног мора.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган критиковао је европске земље због осуде погоршања у области слободе медија у Турској, рекавши да би за ЕУ било боље да нађе решење за оно што је назвао „растућим расизмом и исламофобијом у Европи“.

За читање геополитичких порука неком је потребно мање, неком више, па те ћемо на праву већину у Парламенту БиХ сачекати.

Путин се, без обзира на по Москву неповољне ‘вјетрове’ са Запада, додатно заштитио са источне стране, ширећи из дана у дан своју утјецај на Исток.

Званична Анкара се више боји својих секулариста, њихових присталица у војсци него што жели да буде блиска Бриселу.

После заједничке конференције за штампу Тајипа Реџепа Ердогана и Владимира Путина одржане 1. децембра у Анкари, европски медији су „експлодирали“. Тешко је било изабрати шта од онога што је договорено између турског и руског председника ставити у наслов. Игор Панарин је чак написао како се ради о историјском датуму јер је „Путин извео Турску из вишевековне тајне британске управе“. Из дуго спреманог билатералног сусрета произашло је неколико конкретних резултата: прво, трговинска размена ће убудуће бити подстицана у домаћим валутама (што би убрзо требало да допринесе троструком повећавању обима размене); друго, дошло је до очигледног приближавања ставова у погледу сиријске кризе; и треће, између две земље је потписан стратешки енергетски споразум. Ово последње значи да ће од 1. јануара 2015. године Турска куповати руски гас по бенефицираној цени, сниженој за 6 посто у односу на садашњу, али и да ће од Русије до Турске бити изграђен нови гасовод капацитета 63 милијарде кубних метара годишње.

Заменик председника Бугарске енергетске комисије каже да руска одлука о Јужном току тактички потез Владимира Путина