Podešavanja / Settings

Podržala je čak i njenu skandaloznu tvrdnju da su, tokom NATO bombardovanja 1999. godine, zapravo „Srbi sami sebi naneli zlo“ (ovde). „A šta je to rekla Herta Miler a da nije tačno?“, drsko je priupitala Nataša Mićić. „Sami smo najveći krivci za sve što nas je snašlo (…). Ovde je nacionalizam koren svakog našeg problema“ […]

Потом је понешто напоменуо и о „сличности“ између немачког језика и тзв. заједничког језика (BCMS), као и о „узрујаности“ појединаца у вези с тим: „Други дио говора посвећен је језику, те могућим сличностима између њемачког, који се говори и на којем се пише у четири еуропске земље, и језика којим говоре Срби, Хрвати, Бошњаци, Црногорци. […]

„У нормалној земљи за овај цивилизацијски и анти-културни скандал били би отпуштени сви редом, од министра културе, организатора сајма, оних који су лично довукли ову нацисткињу у Србију, до чистачица и портира. Летили би у Саву и бициклисти што се возе на стази поред сајма. Истина је да Србија сама себи наноси зло, јер свака […]

На седници нишког парламента, како пише Политика (19. јун 2017, стр. 13; овде), опозиција се бунила што су биографије кандидата за руководство културних установа и манифестација писане на исти калуп („под индигом“), а да су кандидати, као најважније квалификације, по правилу, истицали своје партијске активности и заслуге. Поред тога кандидати су сматрали сасвим умесним да […]

Излазак књиге пропраћен је интервјуима у Политици и у Данасу, који су најављени на насловним странама ових новина (овде и овде). Није баш често да објављивање неког књижевног дела буде пропраћено таквом медијском подршком. У вези с том књигом, како обичном читаоцу тако и књижевном критичару, намеће се низ недоумица. Драшковић у поменутим интервјуима говори […]

Осим наведених замерки, а након пажљивог читања садржаја поменутих пакета (за вртиће и школе), констатујемо и ово: наводно, према спроведеним истраживањима у одељењу од тридесет ученика, чак четворо ученика претрпело је неки вид сексуалног насиља. Скептична сам према том податку и питам се да ли су извршиоци посла (НВО Инцест Траума Центар – Београд?!) уопште […]

У изради „Загребачке декларације“ (како се именује овде) иницијално је учествовало тек двоје лингвиста – Сњежана Кордић (Хрватска) и Ранко Бугарски (Србија). Но, потписале су је многе јавне личности које су представљене као „стручњаци лингвистике и других друштвених наука“ (овде). Из Србије, рецимо Мирјана Kарановић, Бора Ћосић, Светислав Басара, Филип Давид, Владимир Арсенијевић, Јанко Баљак, […]

У Београду смо чули за неке идеолошке критике Андрићевог дела, попут књиге Мухсина Ризвића Босански муслимани у Андрићеву свијету (1995), у којој је „на 700 страница сачињен каталог свих `гријеха` против муслимана у Андрићеву дјелу“, или за зборник радова Андрић и Бошњаци (2000), у коме Есад Дураковић пише да „ко прихвати Андрићев свијет као аутентичан, […]

Често се питамо шта је култура, односно шта она може, а шта и због чега не може. Један од одговора добили смо од Ивана Миленковића, чији је текст „Политичка култура као култура заборава“ објављен у часопису Култура, први у оквиру темата[1]. Тај аутор текст почиње реченицом: „Сећање је садржина културе, а култура је облик сећања“ […]