Подешавања / Settings

Касније је овај план измењен ради новог, плана који је смаатран ефикаснијим, па је СС фирер Хајнрих Химлер желео да Србе насели у окупиране источне провинције ради формирања СС државе и створи армије од интернираних а раскорењених Словена. Било је и пре тога присилног исељавања српских свештеника, учитеља и становништва из Лужице, а сваки односи […]

Младосрби: Од народног фестивала Сусрет до заједнице Домовина Ново покољење младих и образованих северних Срба се удружило око Јакуба Барт-Чишинског, Арношта Муке, Бјарнарта Крауца и Јана Арношта Холана. Прозвали су себе Младосрбима и бацили се на темељно истраживање статистике и демографије свог народа. Тада је у Немачко било више од 200 хиљада Срба. У Крусћици […]

Јакуб Ксавер Тициан је штампао „Граматику горњолужичког језика“ 1679. године, далеко од српске домовине, у Прагу. Српски језик је звао „вендским“. Била је то прва граматика лужичких Срба која је опстала до данас. На срамоту немачких лутеранских јункера који су чинили све да затру српску књижевност и језик током XVII и почетком XVIII века, Јакуб […]

Пошто су северни Срби покренули народни препород, створили писану књижевност на свом језику, основали своју штампу, створили своје установе културе и објединили их под окрињем Матице српске, уједињена Немачка је германизацију Срба почела да спроводи новим начином. Поред забране богослужења и школовања на српском језику, први пут је употребљен метод психолошког рата у циљу германизације. […]

Матица српска је основана као литерарно научно друштво Срба у циљу очувања и ширења знања о лужичким Србима и њиховој култури. Њени оснивачи су били писци Хандриј Зајлер, Јан Арношт Смолер и учитељ Корна Јан Смолер (отац Јана Арношта Смолера). Зајлер је био богослов Липског универзитета и оснивач Српско-лужичког проповедничког друштва. Њега је, иако протестанта, […]

Лингвиста и публициста Јан Арношт Смолер је у Вроцлаву основао „Академско друштво српске историје и језика“ и тиме је постао стварни зачетник препорода Српске културе. Истовремено је група Срба у римокатоличкој Семинарији у Будишину (Михал Домашка, Корла Август Мосак-Козлопољски и Јаромир Хендрик Имиш) основала „Словенско друштво Будишина“ (Societas slavica Budissinensis). Неупоредиво бројније и значајније је […]

Овај Адалберт је 961. године већ био ангажован на неуспешној мисији при књегињи Олги ради превођења Руса у римокатоличку цркву, али га је Олгин син Свјатослав изгнао из Русије. Ради својих „заслуга“ због једнако неуспешног покрштавања Словена у Русији као и на Лаби, Адалберт је у римокатоличкој цркви касније прозван „апостолом Словена“. Устанак Бодрића и […]