Подешавања / Settings

Захваљујући развоју руско-српске енергетске сарадње, почео сам често да посећујем Србију. Исправа сам био очаран том земљом и тиме колико се позитивно њени људи односе према Русима, али ускоро ми је постало јасно да се српска елита тако не понаша.

Још почетком године, када су сви показивали оптимизам поводом Јужног тока, ја сам објавио чланак у коме је било директно написано да ће Александар Вучић послије побједе на изборима замрзнути реализацију овог пројекта.

При том, Александар Вучић ме је зачудио својом једноставношћу и непосредношћу. Мислио сам да ће он смислити неко озбиљно оправдање за своју одлуку. На примјер, почеће дијелити Србијагас слиједећи слово Трећег енергетеског пакета. Али је он просто изјавио да је Србија мала земља и да она не може реализовати тако крупан пројекат без дозволе ЕК. Апсолутно исто тако понашала се и Бугарска. Узгред, и српски социјалисти се нису боље понашали. Директор Србијагаса, Душан Бајатовић, непрестано је изјављивао:„Не сумњајте у то да ћемо ми у најскорије време почети да градимо Јужни ток“, али се све завршавало на изјавама. Сада се не мора журити.

„Александар Вучић проводи отворену антируску политику. Он покушава да истисне из Србије Гаспромњефт. Он блокира градњу Јужног тока, тј. проводи апсолутну прозападну политику. Зашто се наш предсједник Владимир Путин сусреће са Вучићем? Треба јавно објавити да је он непријатељ и Русије и Србије.“

На крају долазимо до следећег закључка: сада Русија и Србија треба да учврсте међусобне односе, а такође и односе са Немачком да би били опоненти САД и Великој Британији.

Уморио сам се од тога што Срби све вријеме причају о томе како они воле Русе, а када подијелиш с њима нешто заиста важно, тада они одмах отрче у америчку амбасаду, како би испричали све твоје тајне

У Србији се 16. марта одржавају ванредни парламентарни избори, а њихови резултати могу да имају веома јак утицај на енергетску политику Европе. Конкретно: може се зауставити извођење пројекта „Јужни ток“