Podešavanja / Settings

Nikada nije bilo i nikada neće biti „slobodnog tržišta“. Sva tržišta imaju pravila.

Jedna od najvarljivijih ideja, koja stalno zvuči “ispravno” (kao i njeni nedokučivi trustovi mozgova i medijske ispostave), jeste da je „slobodno tržište“ prirodno i neizbežno, van postojećeg i izvan domena vlade.

Ekonomska kriza u Srbiji je posledica totalno promašenog privrednog i društvenog koncepta koji je primenjen nakon 2000. godine. Reč je o neoliberalnom konceptu ekonomije koji je uz to primenjen krajnje rigidno, što je dovelo do totalnog kraha ekonomskog sistema u zemlji, radikalnog osiromašenja stanovništva, bogaćenja malog broja politički i društveno povlašćenih, često i na kriminalan način, zaduženju države, rasprodaji generacijama sticane društvene imovine i resursa.

Na pitanje koliko će manje primati novca u odnosu na prethodni posao, ministar finansija Lazar Krstić kaže da će primati 5, 6 puta manje novca nego u Americi.

U srpskoj javnosti već nekoliko nedelja učestalo se pominje angažovanje stranih, ili stručnjaka domaćeg porekla, u ulozi savetnika, pa čak i ministara u rekonstruisanoj vladi Dačić-Vučić.

Gradonačalnik Novog Sada Miloš Vučević primio je danas u Gradskoj kući ambasadora Ruske Federacije u Srbiji Aleksandra Čepurina sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i posebno o saradnji Novog Sada i ruskih regija i gradova.

Pošto se dohvatio ekonomije, Vučićeva poslednja dilema je sledeća: čeka li ga sudbina Zorana Đinđića ili Borisa Tadića.

Ističući da je „sutra istorijski dan za Srbiju“ i da očekuje „bezuslovan datum“ za otpočinjanje pristupnih pregovora sa EU, Dačić je naglasio da u procesu evropskih integracija Vlada vidi potencijal i mogućnost da građanima obezbedi stabilniju, bezbedniju i sigurniju i ekonomski perspektivniju budućnost .

Antikrizne mere koje srpska javnost danima čeka da čuje i vidi, vrlo verovatno će ugledati svetlost dana početkom sledeće nedelje. Vlada Srbije treba, u nedelju 16. juna, da usaglasi detalje mera koje bi trebalo da rezultiraju popunjavanjem budžetske „rupe“ od 40 milijardi dinara.

Kriza javnih finansija i preteći bankrot države „normalna” su posledica pogubne makroekonomske politike i izabranog modela razvoja. Budžetski deficit godinama naglo raste, a time i javni dug, i to u uslovima recesije i ogromne nezaposlenosti. Privreda je potpuno onesposobljena za razvoj, a respektivnom monetarnom politikom potpuno nelikvidna. Finansiranje budžeta je najvećim delom preneseno s realnih javnih prihoda na dopunsko (kreditno) finansiranje.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i lider SNS Aleksandar Vučić izjavio je da je stanje u Srbiji teže nego što se do sada moglo čuti, jer su svi računi iz prethodnih decenija došli na naplatu i najavio odgovorne, a ne popularne mere za ublažavanje krize.

Hrvatske firme, pred ulazak ove zemlje u Evropsku uniju 1. jula, masovno sele proizvodnju u druge države. Jer, carine koje će susedne zemlje uključujući i Srbiju uvesti na hrvatsku robu učiniće je potpuno nekonkurentnom. Ipak, firme za selidbu ne biraju Srbiju.

Rusija je uglavnom poslednjih godina prva zemlja po obimu ostvarenog uvoza, dok je srpski izvoz u Rusiju negde oko šestog mesta, svih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, (ukoliko bi smo zemlje EU posmatrali pojedinačno).

Nije mi data reč u Skupštini, a hteo sam da Vas opomenem da, iako ste rođeni u Prizrenu, nemate mandat da prihvatite nametnuto nepravedno, nezakonito i protivustavno rešenje, niti da poklonite srpske teritorije albanskim terorističkim vođama.

Ministarstvo finansija i privrede saopštilo je danas da je u prvom tromesečju ove godine zabeležen rast industrijske proivodnje i bruto društvenog proizvoda čime je srpska ekonomija i formalno izašla iz recesije.

Estonija je u većini ekonomskih i društvenih pokazatelja nazadovala, a privreda je doživela slom u zadnjih nekoliko godina.

Ekonomski i industrijski nerazvijena kraljevina čija se privreda zasnivala na poljoprivrednoj proizvodnji imala je krajnje ograničene mogućnosti za moderno ratovanje.

Фискална консолидација коју је у првих 100 дана спровела Влада Србије била је неминовна, али није одржива, јер је постигнута на бази повећаних прихода због чега је неопходно предузети структурне реформе, сложили су се данас учесници панела у оквиру скупа “100 дана владе:први резултати”. Председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић истакао је да се фискална […]

Драган Ђилас је у политику ушао 2004. године као маркетинг менаџер и пословни човек, што његовим компанијама очигледно није штетило. Заправо, његове маркетинг компаније су се у протеклих осам година множиле и увећавале своје приходе. Његова политичка каријера у успону истоветна је процвату и расту његове маркетинг империје. У периоду од 2005. до 2011. године […]

У првих седам месеци из Србије изашло 2,1 милијарде евра више него што је ушло, а од почетка 2011. године банке изнеле 1,2 милијарде. Банкар је човек који ти позајми кишобран док је сунчано време и тражи га назад кад почне да пада киша. У складу са овом изреком понашају се и европске банке од […]

  Београд — Преко 50 одсто привредника у Србији сматра да ће у наредних годину дана, због пада промета роба и услуга, бити приморани да смање број запослених.  Привреднике највише оптерећују високи порези и доприноси на зараде, обавеза уплате ПДВ пре него што фирме наплате своја потраживања, велики број парафискалних намета и њихова висина, велика […]