Podešavanja / Settings

Da li onaj ko želi da pomogne najavljuje pomoć, ili jednostavno pomogne. Da li onaj ko iskreno pomaže ucenjuje i postavlja uslove? Ako se pomoć dobija za ispunjenje uslova zar to onda nije kupovina usluga. A ako je tako zašto mi svoje usluge prodajemo ispod svih cena? Zašto prodajemo ono što nema cenu? Zašto prodajemo dušu?

Srbi su narod koji je svako parče svoje zemlje natopio krvlju svojih predaka. Ispod svakog kamena ove zemlje nalazi se po jedno brdo kostiju naših đedova. Svaki korak po tlu Srbije protkan je senima naših starih. Sve to je tako jer je Srbin stvarajući svoju državu znao samo za jedan put. Put koji je zasnovan na časti i poštenju. Put čojstva i junaštva, put Svetosavlja. Junačko srce i topla duša Srbina omogućila je da mi danas sa ponosom govorimo o svojoj istoriji.

Istorija je, govorili su Latini, „učiteljica života“. Nepotrebno je ići težim putem i svaki put ispitivati šta će biti ako su nam naši preci već dali primer za to. Istorija nam služi da bi znali ko su nam uvek bili i ostali prijatelji, a ko nikad nije bio pa logično nikad i neće biti.

Mnogo se danas promenilo, ništa nije kao nekad. Pripisuju to napretku civilizacije. Kažu da je civilizacija napredovala toliko da nam je sve dostupno. Živi se mnogo brže, toliko da na kraju nećemo ni osetiti da smo živeli. Sećanja će nam ispunjavati samo misao: „eh da sam imao više vremena“.

Oni ne poznaju vrednosti duhovne. Ne shvataju da ništa nije počelo od njih, pa se tako sa njima neće ni završiti.
Verovatno i ne znaju kada je bio Petrovdan.

Ne uzimajte tuđu reč u svoja usta. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznatniju reč svoga jezika.

Mišljenje koje nije deo ustaljenog klišea koji su nam unapred zadali nije poželjno, a još češće nemoguće ga je uopšte izneti u javnost.