Подешавања / Settings

Млађи Димитрије, иако противник рата, погинуо је у њему. Владимир, официр, такође учесник многих битака, умро је у свом кревету…

Михајло Пупин је током Првог светског рата, код јеврејских банкара у Њујорку, више пута заложио сав свој иметак, који се мерио, са правима за патенте на преко 100 милиона садашњих долара, да би Краљевина Србија добила ратне кредите.

Од јединог становника у селу, старца Мије, траже податке о броју српских трупа у том крају, особито на путу према Сави. У дужем разговору старац успева да их убеди да крену правцем где је било највише српских војника, истичући да их на другим путевима чека сигурна смрт од четника. На питање да ли им он није пријатељ, чича их назива бандитима и лошим људима. Непријатељска јединица прихвата правац који је предложио чича Мија, под условом да он иде напред.

Поједини шефови дипломатије краљевине и кнежевине Србије обележили су време у којем су живели.

Занимање велике прекоморске силе за малу кнежевину на Балкану трајало је деценијама, пропраћено питалицама типа како ће њихови бродови моћи да уплове у овдашње луке… Све се свело на умешност важних трговаца.

Модернизација српске војске, која је за негативну последицу имала милитаризацију друштва, показала је своје позитивне, чак изузетне, резултате после 27 године у Првом и Другом балканском рату.

У његовом родном Идвору поставља се спомен-путоказ. Хипотеком финансирао 1918. пробој Солунског фронта. За Американце је један од тројице највећих научника на планети.

Под годином обнове нашег краљевства обично се сматра 1882. године, док се чињеница да смо били слободни од Турака и за време аустријске владе у 18. веку потпуно запоставља и игнорише. Ово је кратка прича о још једној држави за коју су Срби гинули

Тај циљ у снажнијој је вези са вестернизацијом Србиијен под аустро-угарским патронатом после 1878. него са међународним приликама Првог светског рата.

Аустро-Угарска је тог 28. јула 2014. године објавила рат Србији, а тиме је, како ће се испоставити, почео и Први светски рат. Објава рата упућена је Београду у преподневним сатима, обичном телеграфском поштом. Телеграм је садржао три реченице.

Зашто су били у Београду, зашто су снимали баш то што су снимали, где су њихове фотографије – још се само претпоставља.

У часопису „Полицијски гласник“ из 1897. забележена је готово комплетна црна хроника једног бурног времена, а први главни уредник и оснивач се потрудио да обогати садржај и делима чувеног руског класика.

Згради Народне банке сви су се дивили. Феликс Каниц, чувени путописац, забележио је да да та зграда може да краси сваки велики град, а у тадашњим туристичким водичима на списку онога што је у Београду вредно видети и посетити, осим Саборне цркве, Митрополије, Конака кнегиње Љубице, Народног позоришта, двора кнеза Милоша у Топчидеру и другог, помиње се и зграда Народне банке.

Српски двор и слободни зидари 1918. године уједињавали Србе из БиХ с Београдом преко Загреба. Игнорисана воља српског народа из БиХ и дела Далмације који је 1918. тражио припајање Србији. Дворски интереси били испред српских.

Заједно са око 50.000 руских избеглица у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца стигло је и баснословно благо, око 25 вагона драгоцености Петроградске заложне банке. Каква је била његова судбина? У правом хаосу грађанског рата на југу Русије 1920. године, противбољшевичке снаге су на железничкој станици Јејск заробиле једну композицију. Бољшевици очигледно нису знали или схватали […]