Podešavanja / Settings

„ Ima stvari koje moramo da uvozimo, koje nemogu da se proizvode ovde, ali ako mi sami nešto možemo da proizvedemo za naše potrebe, pa zašto to ne bismo radili? Moramo slomiti kičmu uvozničkom lobiju u Srbiji.

Ovo je dogovoreno i odobreno od strane dva predsednika, Si Đinpinga i Vladimira Putina, pri njihovom susretu u Moskvi 8. maja.

Prema ministru finansija Antonu Siluanovu ruska ekonomije je počela da se stabiliše, penjući se sa svoje najniže tačke. On je rekao da rublja postaje jača valuta i da beleži rast od početka 2015.

Evropska Unija – raj na zemlji. Tako nam bar kažu. Poslednja stanica mučnog puta, na kojoj će naći spas oni iz država gde žive sužnji, siromašni, pokradeni i obespravljeni. Imamo i nacionalnu religiju, doduše nametnutu, koja se zove evro-fanatizam, gde nema mesta za čarobnjake koji su spaljeni na lomači, dok umesto grada Oz imamo Brisel. Iz Brisela nam stižu poruke da se zemlje Balkana moraju pokajati za svoju prošlost i odreći totalitarnog nasleđa.

Posledica toga mogla bi biti nova otpuštanja i povećanje nezaposlenosti, upozoravaju ekonomski stručnjaci.

Ukrajinci žive bedno ne zbog toga što je zemlja od početka bila siromašna ili zbog Rusije i krize u Donbasu, već zato što je mnogo njenog blaga ukradeno i prisvojeno – ocenjuje „Noje Ciriher cajtung“.

Približavanje Rusije i Kine preti blagostanju američkog dolara, smatraju eksperti. Tokom nedavne posete Moskvi kineskog premijera Li Kećijanga strane su potvrdile međusobnu želju da maksimalno uvećavaju međusobne obračune u rubljama i juanima. Eksperti naglašavaju da takva tendencija, u krajnjem slučaju, može uništiti ekonomsku dominaciju SAD.

Razgovaram sa brojnim intelektualcima, udruženjima građana i strankama kako bi formirali nacionalni blok, odnosno svojevrstan savez evroskeptika koji bi se borio za slobodnu i suverenu državu

Šta se desilo s Ukrajinom? Ovo pitanje danas sebi zadaju sve više građana ove zemlje. Zašto se želja ljudi da žive bolje, sitije, komfornije pretvorila u krah ekonomije, osiromašenje većine stanovništva, rat, razaranje, jednostavnije rečeno u katastrofu koja je bacila Ukrajinu mnogo decenija unazad, a možda čak i postavila pitanje o samoj mogućnosti njenog postojanja?

Apsolutno sam opredeljen i posvećen sprovođenju reformi u Srbiji, pre svega u cilju stvaranja povoljnije klime za poslovanje i privlačenje investicija, i verujem da će taj proces biti uspešan, poručio je premijer Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu koji američka TV stanica Si-En-Bi-Si danas objavila.

Pošto se dohvatio ekonomije, Vučićeva poslednja dilema je sledeća: čeka li ga sudbina Zorana Đinđića ili Borisa Tadića.

Prema pojedinim informacijama broj mrtvih za vreme sukoba između vojske i pro-Morsi demonstranata prešao je 50. U isto vreme Muslimanska Braća u Egiptu pozivaju na „ustanak“.Tokom vikenda izbili su žestoki oružani sukobi između međusobno suprotstavljenih pobunjeničkih grupa u Siriji.

Naši ciljevi za naredni period su da se desi prva međuvladina konferencija o pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji. Novi veliki cilj je da u ekonomskom smislu prekinemo višedecenijsko zaostajanje Srbije, a treći cilj je da imamo stabilan politički i ekonomski sistem.

Da je i Evropskoj uniji (EU) moguće reći „ne“, pokazao je primer Islanda. Mala ostrvska zemlja na severu Atlantika, površine 103.125 kilometara kvadratnih i sa populacijom od 322.000 ljudi, odlučila je da prekine dalje pregovore sa EU. Kako je ubrzo po stupanju na dužnost izjavio Bjarni Benediktson (Bjarni Benediktsson), islandski ministar finansija i prvi čovek Partije za nezavisnost, koja je jedan od članova dvopartijske kolicije koja je aprila dobila izbore – „islandsko nastojanje da se pridruži EU je okončano“.

Ističući da je „sutra istorijski dan za Srbiju“ i da očekuje „bezuslovan datum“ za otpočinjanje pristupnih pregovora sa EU, Dačić je naglasio da u procesu evropskih integracija Vlada vidi potencijal i mogućnost da građanima obezbedi stabilniju, bezbedniju i sigurniju i ekonomski perspektivniju budućnost .

Iz Novog Sada se drugi put za kratko vreme javilo šta je najvažnija bitka u srpskom javnom prostoru

Sve mere koje smo spoimenuli u proteklom tekstu koje podrazumevaju promenu ekonomskog modela su uglavnom dugoročne. Obzirom da je u javnosti aktuelizovano pitanje ušteda u budžetu dužni smo da ovom prilikom navedemo i neke od kratkoročnih i srednjeročnih mera za smanjenje budžetskog deficita

Jedino šta tu vladajuću zapadnu bankarsko-političku elitu zanima jeste puka i ogoljena moć koja im neće biti ničim ograničena.

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić izjavili su danas u Bečićima da odlično sarađuju.

Jedini put ka rešavanju problema u Srbiji je napuštanje neoliberalnog ekonomskog modela i prelazak na model primereniji zemljama u razvoju, u kome je veća uloga države.