Подешавања / Settings

Археолози открили монументалну средњовековну цркву на падинама планине код Аранђеловца. По времену градње ктитори би могли бити краљеви Милутин, Стефан Дечански или сам цар Душан. Неочекивано, археолози Народног музеја у Аранђеловцу открили су ових дана монументалну средњовековну цркву на Венчацу, која архитектонски припада истом стилу као задужбине краља Милутина и Цара Душана, Грачаница и Свети […]

  Већ као дечак научиће да се у један правац морају усмерити моћ и мудрост. Циљ је, дакле, ништа мање до цариградски трон, царска круна и магија коју је она носила више од хиљаду година. Биће то циљ кога се неће одрећи до самог краја свог бурног живота. Први српски цар Стефан Урош ИВ (1308-1355), […]

И народ и елите у Србији су у различитим периодима историје покушавали да рационализују пропаст — отуд и теза да српски народ убија своје владаре. То је, међутим, погрешан архетип. „Не убијају Срби своје владаре“, каже у разговору за Спутњик историчар Чедомир Антић, и тиме оповргава једну од најустаљенијих теза, која се вековима протеже кроз […]

По природи ондашње организације државе и војске у Немањићкој, односно средњовековној Србији до времена владавине цара Душана, највероватније је постојао витешки ред, али је он сигурно постојао у његово време. На ту чињеницу је Сима Ћирковић указао кроз податак из „Историје Дубровника“ Јакова Лукаревића са почетка седамнаестог века, у којој се спомиње витешки ред цара Душана „Стуб Светог Стефана”.

Шта се то десило, па је са списка владара из куће Немањића изостао најмоћнији од њих, владар за чије владавине су Србију запљускивале воде три мора: Егејског, Јонског и Јадранског?

Шта мислите, да ли би ове казне данас допринеле смањењу криминала и недозвољених радњи?

Албанци сматрају да је амблем двоглавог орла на светој столици „јасно обележје Албаније“

Ипак, једна фреска у манастиру Високи Дечани можда крије једну другачију верзију историје – да ли је могуће да је Душан Силни имао још једно дете?

Грађански рат у Србији 1331. био је сукоб између Стефана Дечанског и његовог сина, младог краља, Стефана Душана. Сукоб је завршен Душановом победом и његовим доласком на престо.

Документарно-историјским филмом “Цар Душан“, млади аутор Данило Пушоњић нас враћа у давну српску прошлост на један посебан и веродостојан начин.

Напад на кип Цара Душана у Скопљу показује да је још жив мит о Немањићу. Сајт „Македонска нација“ представља га као „македонског најмоћнијем цара Стефана“

Да се мржња албанских екстремиста према свему што је српско не ограничава само на Косово показао је и најновији пример покушаја рушења новопостављеног споменика српском цару Душану у главном граду Македоније, Скопљу.

На територији данашње Републике Македоније у 14. веку није било Албанаца. Односно, они нису били стално насељени на овим просторима. Ако их је и било то су били номади и сточари који су на македонску територију упадали са својим стадима. У једној од одредби његовог Законика се предвиђа да „Власи и Арбанаси који ће као сточари доћи на имања да плате глобу – навео је Атанасовски.

У покушају рушења споменика цару Душану у центру Скопља учествовао је и македонски министар економије Ваљон Сарађини, као и његове колеге из Демократске уније за интеграцију (ДУИ) посланик у Собрању Ермира Мехмети, председник градске скопске општине Чаир Изет Меџити, јављају скопски медији

За Албанце, цар Душан је био „српски окупатор албанских крајева који је терорисао домородачко становништво“. Они сматрају да постављање споменика осликава кризу идентитета македонског народа и србофилију оних који су га поставили. Албанско удружење грађана „Разбуди се“ затражило је да се споменик под хитно сруши.

Српске владе, по правилу странчарске, понекад су чак наступале против Демократске партије Срба у Македонији

Мошти цара Душана одвајкада се сматрају чудотворнима, нарочито кад се Срби нађу у шкрипцу, кажу историчари и теолози. Зато је пре 45 година пренос моштију из Патријаришије СПЦ, где су чуване у тајности, у Цркву светог Марка на Ташмајдану уз присуство 6.000 верника изазвао велико узнемирење власти СФРЈ, открио је проф. др Вељко Ђурић.

Косовска битка спада у оне одсудне историјске бојеве чији значај превазилази локалне временско-просторне координате и улази у координатни систем историје човечанства. Битка код Поатјеа, Лепантски бој, пад Цариграда, битка под Бечом, Ватерло итд. – то су чворишта повеснице која имају своју битијну дубину и, наравно, своју историософску димензију, која нам помаже да сагледамо смисао једне епохе – или, као у случају Косова 1389, смисао трајања једног народа.

(Курир) Први дипломатски односи између Србије и Немачке успостављени су пре 820 година, када се цар Фридрих Барбароса на једном од крсташких похода сусрео са оснивачем српске династије, Стефаном Немањом. Цар Душан је на свом двору имао припаднике немачких племићких породица као витезове од поверења. Међу њима је био витез Палман, уз још 300 веома […]

На овој анимацији приказана је историју у којој су се владари Старог континента смењивали један за другим.