СРБИЈА ПОСТАЈЕ КОЛОНИЈА ако прода још четири блага

2

Још је живо упозорење професора на Универзитету у Берклију Јасмине Вујић, која је један од наших највећих стручњака за нуклеарну физику. Пре две године, противећи се продаји „Телекома“, она је нагласила да стратешке ресурсе никако не треба продавати странцима. „Ако продамо нашу енергетску и телекомуникациону инфраструктуру, обрадиво земљиште, воду, бићемо окупирана колонија и наши људи […]

Проф. др Јасмина Вујић: Нисам високи функционер у америчкој агенцији

7

Преносимо комплетан интервју проф.др Јасмине Вујић, потпредседника Двери, који је објављен у дневном листу ”Политика”, 17.септембра 2016.

Двери одговориле Глишићу: Јасно нам је коме смета Јасмина Вујић и зашто!

69

Поводом све учесталијих клеветања проф. др Јасмине Вујић у режимским новинама и телевизијама дужни смо у име Српског покрета Двери да кажемо следеће:

ВЛАДАН ГЛИШИЋ О РАСЦЕПУ: Професорка из САД удаљила ме од Бошка

16

Каже да је у целој тој причи врло чудна улога Јасмине Вујић, професорке с Берклија која је ушла у врх странке коју Бошко прави.

Почињу јубиларне 10. Летње духовне вечери у Чачку!

1

Сваке недеље у августу биће уприличене јубиларне, 10. Летње духовне вечери у Чачку у организацији издавачке куће „Catena mundi” и Двери. Отварање је предвиђено за недељу, 2. август у 20 часова.

ПРОФЕСОР ВУЈИЋ ( УНИВЕРЗИТЕТ БЕРКЛИ): Стратешки ресурси не смеју бити продати странцима

5

„Ако продамо нашу енергетску инфраструктуру, уз продају телекомуникационе инфраструктуре и уз продају земљишта и хране, ми ћемо бити окупирана колонија и наши људи ће радити за храну, а то је дефиниција ропства“, каже Јасмина Вујић, професор на Универзитету у Берклију.

Еколошке и здравствене последице НАТО бомбардовања, с акцентом на осиромашени уранијум

2

Група наших стручњака и научника уз помоћ колега из расејања су управо због тога у септембру 2001. године организовала Међународну конференцију о еколошком опоравку тадашње СР Југославије (ЕНРY2001) на којој је било представљено 142 рада од 320 аутора из 21 земље, и обрађене теме су укључивале: утицај ратних дејстава на животну околину, еколошке последице уништавања индустријских постројења, загађење вода, ваздуха и земљишта токсичним хемикалијама и тешким металима, као и биомедицински ефекти и психосоматске и социјалне последице бомбардовања.