Podešavanja / Settings

Ne umanjujući pažnju na dnevne događaje, obostrano velike žrtve i materijalna razaranja, komentatori, analitičari i politikolozi u Rusiji i svetu i dalje raspravljaju oko uzroka i mogućih posledica, traže krivca, istražuju greške počinjene u prošlosti, procenjuju mogućnosti obustavljanja ratnih dejstava i otpočinjanja pregovora. Pri tome, oni zalaze u znatno dalju prošlost nego što je to […]

I ovaj novi događaj neće biti povoljniji, a u nekim segmentima verovatno čak i gori od prethodnog, sa izgledima da njegove posledice budu dugotrajnije, opasnije i da eskaliraju u nuklerni rat koji bi mogao biti poslednji u istoriji čovečanstva. Nalazimo se u perodu najtežem od završetka Drugog svetkog rata, kažu analitičari. A po oceni američkog […]

Ових дана навршава се двадесет и седам година од рушења Берлинског зида. Био је то догађај од историјског значаја који је омогућио уједињење Немачке (о чему сам недавно писао на овом месту) и довео до других суштинских промена не само у Европи него и у свету. Тим догађајима окончано је послератно политичко устројство старог континента и отпочело […]

Била је поноћ 2. октобра 1990 године. По прохладном врермену непрегледна маса света испунила је пространи плато испред здања Рахстага у Берлину. Одмах уз јарбол, на коме се вијорила огромна црно-црвено-златна застава, стоје председник Немачке Републике Рихард фон Вајцзекер, савезни канцелар Хелмут Кол, министар иностраних послова Ханс-Дитрих Геншер, затим премијер Немачке ДР Лотар де Мезијер […]

Само дан- два после разговора руског и америчког председника- Владимира Путина и Барака Обаме у кинеском граду Хангџоу на самиту Г-20, Вашингтон је проширио санкције према Русији. Списак од преко 80 руских компанија са којима је Американцима забрањено да послују, сада је проширен са још 11 организација. Према објашњењу руског Министарства трговине, ради се о […]

Мало која земља у свету може бити толико осетљива на тероризам као што је то Русија. Она је деведесетих година прошлог века доживела и преживела толико терористичких напада и поднела толико људских жртава да сваки нови терористички напад, било где у свету, доживљава са много више осуда и емоција него било која друга земља. Отуда […]

Najnoviji dirigovani napad na ruskog predsednika Vladimira Putina doživeo je pravi fijasko, kao uostalom i svi prethodni. Ruski predsednik je uzvratio udarac takvom snagom i takvim argumentima da su se protagonisti tog napada našli u čudu, a pojedini su sramežljivo i diskretno počeli čak da se izvinjavaju.

Moskva je, očigledno, bila unapred obaveštena da se tako nešto priprema. Predsednikov pres sekretar Dmitrij Peskov samo nekoliko dana ranije upozorio da se na Zapadu priprema informativno- propagandni napad u kome će glavna meta biti upravo predsednik Ruske Federacije i njegova porodica.

Ovih dana navršava se jubilarna, petnaesta godišnjica dolaska Vladimira Putina na čelo Ruske Federacije. Trideset i prvog decembra 1999. godine, naime, dotadašnji predsednik, Boris Jeljcin, podneo je ostavku i za vršioca dužnosti predsednika imenovao Putina. Na dan kada je čovečanstvo završavalo jedan i upravo ulazilo u novi milenijum, Rusija je ušla u novo razdoblje svog unutrašnjeg razvoja i međunarodnog položaja.

Posle punih dvadeset godina, mladići čečenske nacionalnosti ponovo će služiti u ruskoj federalnoj armiji. Već ovog meseca, na odsluženje redovnog vojnog roka biće pozvano 500 čečenskih mladića. Oni će uniformu obući u prvoj dekadi decembra. To je od federalnih vojnih vlasti zatražio predsednik Čečenije Ramzan Kadirov, a konačnu saglasnost dao je ministar odbrane Sergej Šojgu.

Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk je, navodno, već dao znak za početak izgradnje ,,prve faze granice sa Rusijom’’, projekta Zid, koji u celini treba da bude realizovan u roku od šest meseci.

Došlo se dotle da se ruski predsednik Vladimir Putin u nekim zapadnim medijima, ali i u izjavama pojedinih zvaničnika upoređuje sa Hitlerom i naznačuje kao ubica dece koja su stradala prilikom obaranja aviona ili tokom sukoba između proruskih snaga i ukrajinske armije na istoku zemlje.

Za nekoliko meseci (prvog maja) navršava se deset godina otkako je Evropska unija popunila svoje redove sa deset novih članica. Tog datuma 2004. godine nove članice Unije postale su Mađarska, Kipar, Letonija, Estonija, Litvanija, Malta, Poljska, Slovačka, Slovenija i Češka.