Podešavanja / Settings

„Овде су бродови и војници јуначки стали иза сурових датума, град је постао тврђава, бомбардовали су га Британци, Французи, Немци су бацали смртоносни терет. Али град је истрајавао, трпећи ожиљке, навикнут да се покрива шињелом. Душе храбрих морнара лете као птице и увек ће сањати светлост завичајних светионика“, пева Рогозин. Град се, каже аутор, сећа и грађанског рата — овде […]

Govor srpskoj vojsci i rezervnom bataljonu poručnika Tasića iz predstave Sveti Georgije ubiva aždahu. Kako treba da se bori srpski vojnik u borbi protiv neprijatelja

Od jedinog stanovnika u selu, starca Mije, traže podatke o broju srpskih trupa u tom kraju, osobito na putu prema Savi. U dužem razgovoru starac uspeva da ih ubedi da krenu pravcem gde je bilo najviše srpskih vojnika, ističući da ih na drugim putevima čeka sigurna smrt od četnika. Na pitanje da li im on nije prijatelj, čiča ih naziva banditima i lošim ljudima. Neprijateljska jedinica prihvata pravac koji je predložio čiča Mija, pod uslovom da on ide napred.

Nabujala Zapadna Morava nanela je stablo dugo deset metara na (već ugroženi) viseći most i zakačilo se na sajle za njegovu stabilizaciju. Problem je što se ispod mosta nalaze cevi za vodovod za snabdevanje čitavog grada Trstenika.

Mnogi su mislili da je Princip jedno dete, zaključio je sažaljivo psihijatar dr Martin Papenhajm, jedini čovek iz spoljnjeg sveta kome je 1916. dozvoljeno da uđe u tvrđavu kazamat Terezijenštat i razgovara s atentatorom na austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.

Nije to bilo nikakvo herojsko srpsko „ne“, ali je još manje bilo bezvredno srpsko „ne“