Podešavanja / Settings

U razgovoru s nekim srpskim izdavačima saznajemo da oni ipak prave ravnotežu između ova dva pisma, da neke autore ili edicije štampaju isključivo na ćirilici, ali da knjige koje nameravaju da predlože distributerima iz okruženja, ipak objavljuju na latinici.

Ono što je za neke Guča naspram Egzita, levica naspram desnice, folkeri prema rokerima, jednom delu naših građana je i ćirilica u odnosu na latinicu. U Srbiji čak postoje stereotipi o tome da pismo kojim pišeš predstavlja neoborivi dokaz tvog karaktera.

Italijanista daje sebi za pravo da govori o arhaičnosti, arhaičnosti nadmoći. Ako je nadmoć arhaična, onda je sve srpsko u istoriji arhaično i trebamo ga što pre zaboraviti.

Ne smeta ćirilica strancima. Ona smeta samo domaćima: ustašama i Srbima.

A nemački studenti će pohrliti u Novi Sad kad naši fakulteti dostignu nivo Hajdelberga, ne kad dekan promeni ime u Hans.

(Наше новинарство је одавно, одавно – никакво, само маленом броју појединаца свака част! Примери немуштог писања о ћирилици и о лажном поносу на „парадирањима“ геј-лезб популације. Тзв. електронско новинарство обично је исцрпније, одговорније и корисније од класичног новинарства.) Често се код нас (па и на страницама сајтова) спомињу новине, новинари и новинарство. Па шта представљају […]