Podešavanja / Settings

Kompozitor najpoznatije i najomiljenije srpske pjesme bio je sin Hrvata i Njemice. Otac Stanislava Biničkog, Stevan rođen je u Lici i porijeklom je bio Hrvat. U Srbiju je došao 1868. godine, a iz braka sa Marijom, porijeklom Njemicom, 1872. u selu Jasika kraj Kruševca rodio se Stanislav. Stanislav Binički vodio je orkestar Kraljeve garde i […]

Композицију и соло пјевање студирао је у Минхену, а по доласку у Београд основао је војни оркестар. Са Стеваном Мокрањцем и Костом Манојловићем основао је 1899. Српску музичку школу, која сада носи име ,,Мокрањац“. Од 1924. посвећује се компоновању, познат је и по томе што је за своје композиције користио фолклорне мотиве. Његово најпознатије дјело […]

Čuveni „Marš na Drinu“, tradicionalnu, popularnu koračnicu, koja je postala simbol hrabrosti srpske vojske u Prvom svetskom ratu, Stanislav Binički je, malo je poznato, komponovao u – Valjevu. Prepoznatljivu kompoziciju posvetio je prvoj pobedi srpske vojske, koja je na Ceru do nogu potukla neuporedivo nadmoćniju austrougarsku armadu.

Naš čuveni kompozitor Stanislav Binički ne bi takvom snagom pisao znamenite koračnice da odmalena nije bio svedok slavnom vojevanju svog oca

Kompozicija je doživela i ozbiljnu međunarodnu slavu pa su holandski sastav „The Spotnicks“ ili poznati britanski „The Shadows“ objavili obrade

Станислав Бинички (1872—1942), аутор популарних хорова („Сељанчице“, „Тетовке“) и соло-песама („Мијатовке“) рађеним по народним мотивима, изводи и своју оперу „На уранку“ (1903), прву српску оперу на репертоару Народног позоришта. Божидар Јоксимовић (1868—1955) у делима разноврсних облика даје углавном једноставне хармонизације народног мелоса, Владимир Ђордевић (1869— 1938) најбоље резултате постиже као фолклориста, бележи изворне српске и […]