Подешавања / Settings

Тако је могуће да се на истом месту налазе супротстављене одредбе илити флоскуле, начела. Неке се у уводу (преамбули) недвосмислено односе на Србију (просто старија је од „Косова“): уговорне стране „свесне су да су неповредивост граница и поштовање територијалног интегритета и суверенитета (…) основни услови за мир“. Српска страна се, иначе, листом залаже за очување […]

Прво смо страховали да ли ће се и када створити ефикасна и по здравље благотворна вакцина, па хоћемо ли је успети купити, а потом су са отпочетом имунизацијом (вакцинисањем) остајала питања: колико грађана мора да се вакцинише (назваше то имунитет „крда“ или „стада“), којег узраста, са колико доза чије вакцине а, посебно, може ли се […]

Колико је некултуран ниво таблоидне жуте штампе, првенствено оне која подржава власт, не треба ни спомињати – то је да се обичан човек застиди што живи у Србији. На све ово, тешко је разумети да је кварење политичке културе наша свакодневица на „европском путу“ остваривања „европских вредности“ куда се, миц-по-миц, Србија још увек званично креће. […]

Познато је да та два устава, осим што исту територију другачије називају, сасвим супротно уређују њен правни статус – по нашем уставу Косово и Метохија је територијална заједница са „суштинском аутономијом“ у Србији (чл. 182), док је по „косовском“ уставу то „независна, суверена (…)“ република (чл. 1). Ова супротност казује да је немогуће постићи међусобни […]

Поистовећујући је са митском правдом која брани малу српску државу од светске неправде, не дајемо ли јој – сви ми који смо за Космет у Србији – својство које она више нема? Тим пре што званичници Запада (САД и већина у ЕУ) којем наша власт силно политички тежи, ни успут не помињу Резолуцију као основ […]

Ради се о акту Главног народно ослободилачког одбора Војводине /ГНООВ/, Одељења за унутрашње послове, број: 1040/1945, 14. маја 1945. године, Нови Сад, у којем, између осталог, пише: „(…) како буњевачке и шокачке народности не постоје, то вам се наређује да све Буњевце и Шокце имадете третирати искључиво као Хрвате без обзира на њихову изјаву. У […]

Још је живо упозорење професора на Универзитету у Берклију Јасмине Вујић, која је један од наших највећих стручњака за нуклеарну физику. Пре две године, противећи се продаји „Телекома“, она је нагласила да стратешке ресурсе никако не треба продавати странцима. „Ако продамо нашу енергетску и телекомуникациону инфраструктуру, обрадиво земљиште, воду, бићемо окупирана колонија и наши људи […]

На почетку да се разјасни, „замрзавање” функције, односно чланства у политичкој странци није институт којим се бави уставно право. Отуда га нема у уставима па ни у нашем Уставу. Устав познаје неспојивост функција (инкомпатибилитет, парламентарну неподударност) како би се очувало и спровело начело поделе власти (на пример, не може се у исто време учествовати у […]

Последња два председника Републике имала су сасвим различит приступ питању да ли ступањем на највишу државну функцију треба задржати или напустити страначко вођство. За разлику од лидера Демократске странке (Б. Тадића), који је задржао руковођење странком, одлазећи шеф државе је ступањем на функцију (2012) своју странку „препустио“ другоме. Последице по поделу власти и функционисање политичког […]

Парламенту данас ни у уставној теорији није боље. Читамо о његовој политичкој немоћи, превазиђеној форми рада са дугим и бескорисним процедурама, некомпетентном, преобимном и сукобљеном („брбљивом“) чланству. Наводи се да парламент тек подсећа на негдашњу славну прошлост (ако је такве икада и било) уз суштински недостатак – послушност влади уместо да је контролише. Ипак, остаје […]

Десетогодишњица Устава Србије је довољан период да се закључи у којој мери је тај акт успео да оствари вредности и циљеве због којих је и донет. Шта правни стручњаци мисле о постојећим уставним решењима и њиховој досадашњој примени? Због чињенице да је толико прозивана и критикована, Преамбула Устава Србије је постала симбол не само територијалног […]

Реаговала је наша Влада и „поништила“ овај акт тзв. Косова. Свакако да је из угла нашег устава такав закон ништав, али просто је животни проблем у томе што се Устав Србије на Косову и Метохији не примењује. На ову суспензију Устава наша су Влада и Народна скупштина суштински пристале још ономад 2013., прихватањем Првог бриселског […]

Неисцрпан је број таквих уцена на које власт пристаје не би ли добила нешто јавне политичке подршке и финансијске позајмице.

Значи, није “потврђени међународни уговор, закон или други општи акт“ па се Уставни суд елегантно огласио ненадлежним да се њиме бави.