Podešavanja / Settings

Finalna utakmica prošlog svetskog prvenstva u fudbalu, u Kataru, gde se 5.000 francuskih navijača suočilo sa 50.000 Argentinaca, spektakularno je razotkrila razliku između fudbala kao zabave (za Francuze) i fudbala kao komponente nacionalnog identiteta (za Argentince). Argentinski fudbal je samo jedan od primera kako pojedini sportovi, spletom okolnosti, u nekim državama i za neke narode […]

Odumiranje u stidu? Nedavno je jedan post u vezi sa Kosovom i Metohijom postao viralan: „Kaže mi zet, dobro je da se Vučić opametio. Čim priznamo Kosovo, živećemo bolje. Odlično, rekoh. Dao si mi ideju, čim prodam ovaj stan koji sam nameravao da ostavim vama, živeću bolje. Imaću dovoljno da obiđem pola sveta. Otišao kao […]

Nedavno sam sedeo s jednim prijateljem, koji ima sina u osnovnoj školi. Razgovarali smo o čuvenom udžbeniku iz biologije. Taj moj prijatelj mi je govorio kako njegovog sina u školi uče da nije dečak već da tek treba da odluči šta će (sve) biti. Potpuno očajan, pitao me je: ko ima pravo da TO govori […]

U takvoj Evropi pokazalo se, nema mesta za Srbiju. Ne zato što smo mi ovakvi ili onakvi – to su priče u koje mogu da veruju neobrazovani ljudi kojima je lako manipulisati – već zato što je u takvoj Evropi nama namenjeno mesto ne člana, već kolonije. U nekom drugačijem konceptu Evrope, recimo onom koji […]

Слободан Владушић, књижевник и професор на Филозофском факултету у Новом Саду, реаговао је на тренутну ситуацију на Филозофском факултету Универзитета у Београду, односно, на покушај прогона професора Милоша Ковића. Његово саопштење преносимо у целости: Информацију да је почело емитовање Сезоне 02 серије „Избор у звање проф. др Милоша Ковића” пренео ми је пријатељ док смо […]

На први поглед, ствари изгледају једноставно. Међутим, овако постављења опозиција две позиције не открива прави улог Косовског питања. А тај улог је огроман. Наиме, политичка позиција која прихвата страни интерес да на Балкану постоји Велика Албанија, то чини зато што је већ унапред прихватила једну политичку парадигму по којој Србија пристаје да буде уређења на […]

Zato se autošovinisti, čak i kada napuste zemlju, vrlo često oglašavaju i vraćaju: tek u dodiru sa onim što mrze, oni imaju osećaj da su živi. Bez vlastite zemlje koju mrze, oni su doslovce niko i ništa. Možda su tek osobe koje se koriste za priplod biomase.

Građanski zakon će multinacionalnim kompanijama dati mogućnost da ovdašnju decu pretvore u robove trenda, da bi sutra, pod ingerencijom Zakona o radu, lakše postali radni robovi. Oni koji to ne mogu da shvate, već jesu robovi

Petorica verovatno najtiražnijih i najuticajnijih srpskih pisaca mlađe generacije – Slobodan Vladušić, Vladimir Kecmanović, Nikola Malović, Dejan Stojiljković i Marko Krstić, okupljeni u književnoj grupi „P70 – Proza na putu“ – sa više od 150.000 prodatih knjiga i prikupljenim skoro svim značajnim književnim nagradama u zemlji, u neformalnoj atmosferi u redakciji Nedeljnika govorili su o srpskoj književnosti, jeziku, politici, obrazovanju, medijima, cenzuri, subverzivnosti, Zapadu i Evropskoj uniji…

Malo ko se od upućenih iznenadio što je turski premijer Redžep Tajip Erdogan – suočen sa antivladinim demonstracijama širom zemlje i masovnim nezadovoljstvo njegovom politikom povodom Sirije – javno pomenuo Sarajevo, Skoplje, Zenicu i Gostivar kao da su gradovi i kasabe bivše osmanske imperije.