Podešavanja / Settings

У црквеној стихири наилазимо на следеће речи: „Постимо пост пријатан“. Врло је важно да разумемо какво место заузима пост у домостроју нашег спасења. Према православном схватању спасење човека је повезано са Светим Тајнама Цркве. Интересантно је да су још свети оци обратили пажњу на то да, када се у Светом Писму говори о међусобним односима […]

„Да би се чувала истина треба је стећи, да би се стекла треба је упознати. На тај начин свако онај ко зна хришћанску истину постаје њен чувар, бранилац и заштитник. Што је више оних који знају истину тиме је већа њена заштита, тиме је она мање угрожена – не сама у себи него и међу […]

Sveti Teodor Studit veoma je jasan i nedvosmislen: „Zapovest je Gospodnja da ne ostajemo nemi u vremenima kada je vera u opasnosti. Kada je u pitanju vera, niko nema pravo da kaže, ko sam ja? Nema pravo ni sveštenik, … ni vladar,… ni zemljodelac, … ni beskućnik koji jedva dolazi do dnevnog sledovanja. Niko nema pravo da kaže nije moja stvar ili to me ne zanima. Kamenje će zavikati, a ti zar da ostaneš nem i nezainteresovan!? (Pos. 2, 81).

Svete Tajne su mistične i skrivene tako da njihovu suštinu nije do kraja moguće iskazati i iscrpeti rečima.

Iako hrišćanske crkve Pravoslavlje i Protestantizam dele velike razlike. Zašto pravoslavni ne priznaju protestante kao istinske hrišćane. Zablude protestanata.

Iako hrišćanske crkve Pravoslavlje i Protestantizam dele velike razlike. Zašto pravoslavni ne priznaju protestante kao istinske hrišćane. Zablude protestanata.

Iako hrišćanske crkve Pravoslavlje i Protestantizam dele velike razlike. Zašto pravoslavni ne priznaju protestante kao istinske hrišćane. Zablude protestanata.

Jedno posebno zabrinjavajuće narodno sujeverje je vezano za Svete Tajne Crkve i crkvene obrede kojima vernici daju iskrivljeno značenje, u kojima traže neki znak, potvrdu, tumačenje. Sve su to i grešna razmišljanja i grešna dela lišena razuma.

Plodovi pogrešne molitve i uopšte duhovnog života jesu prelest i gordost, a prepoznajemo ih po osuđivanju i stalnom primećivanju slabosti onih oko nas, ruganju i zluradosti, cinizmu i zlobi.

Od polovine 19 veka svetom je zavladala moda istočnjačkih kultova i misterija iz Indije i Istoka. Ti kvazi duhovni pokreti su stvorili jednu veliku obmanu kod ljudi a to je da postoji samo odnos čovek – Bog i da je to dovoljno.

Da bi se ispunila misija Crkve i celokupno ljudsko spasenje, oboženje, ohristovljenje i sve najsavršenije što je potrebno crkva je svoj delatni put ustrojila kroz svete tajne koje su: krštenje, miropomazanje, Liturgija, pokajanje, sveštenstvo, brak i jeleosvećenje.