Podešavanja / Settings

Svestrano sagledavanje geostrateške suštine tog rata tek predstoji. Ona se nazire u činjenici da njegovi pokretači i akteri smatraju da je rat bio uspešan. Pomenimo samo više puta ponovljene izjave Hilari Klinton tokom dve predizborne kampanje u kojima se kandidovala, kao i pre toga u proceduri imenovanja za državnog sekretara pred Spoljnopolitičkim odborom američkog Senata, […]

Tači tvrdi da je sporazumom iz Rambujea i NATO intervencijom na Srbiju, kako je naveo, sprečeno „etničko čišćenje na Kosovu“. „Ovaj sporazum je okončao proces oslobođenja Kosova, zasnovan je na našim žrtvama i borbama. Pretvoren je testament proglašenja nezavisnosti Kosova. Ulazak u politički spektar u to vreme i postojano poverenje u Sjedinjene Države omogućili su postizanje ovog sporazuma nakon teških i iscrpljujućih pregovora. Danas, kao i pre […]

Замак је имао пет кула и био је понос високог краљевог чиновника Жана Бернијеа који је носио титулу Прéвôт де Парис, што би се уз нешто добре воље могло превести као „Париски кадија“. Изграђен је негде у време Косовског боја. Дуго је био у поседу краљевих дворјана, породице Анжан, која га је у шеснаестом веку […]

Професор Марковић, који је био сведок тих наводних преговора каже да је једина права истина о Рамбујеу – само географска чињеница. „Представа је заиста одржана у градићу Рамбујеу, крај Париза, у Француској“, наводи Марковић у ауторском тексту за Политику. Као прву крупну лаж, којој су, како каже, многи поверовали, јесте да је „зверска одлука“ о […]

Epilog je poznat – posle 17 dana pregovori su propali, a 24. marta 1999. godine je započelo NATO bombardovanje Savezne republike Jugoslavije. Razgovorima su prisustvovali predstavnici jugoslovenskih vlasti i kosovskih Albanaca, uz posredovanje izaslanika SAD, Rusije i EU, Kristofera Hila, Borisa Majorskog i Volfganga Petriča. Početku konferencije prethodili su meseci „šatl diplomatije“ američkog diplomate, nakon […]

Решавање косовског проблема могло би се десити организовањем међународне конференције на којој би Београд и Приштина преговарали уз учешће „највећих светских играча“ где би, поред земаља Квинте, учествовали представници Русије, Кине чак и Турске. Може ли Рамбује 2 расплести „косовски чвор“ и шта би Србија добила одржавањем нове међународне конференције? Бићемо у стању да заштитимо […]

Ultimatum iz Brisela ili ne, tek ovo što se sada događa na relaciji Beograd–Brisel–Priština neodoljivo podseća na već viđen scenario iz Rambujea 1999. godine. Nekadašnja Medlin Olbrajt sada je u liku Federike Mogerini, dok se Srbiji tada u vezi sa statusom Kosmeta nudio model Nove Kaledonije, koja je svojevremeno tražila otcepljenje od Francuske. Pa smo […]

Универзални значај Резолуције 1244 огледа се у томе што је она одраз победе међународног права над политиком силе и двоструких стандарда. Ове године у месецу јуну навршило се пуних 17 година од усвајања једног од најзначајнијих докумената међународног права 20. века – Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, а тиме и званичног окончања НАТО агресије […]

Kad je bilo izvesno da stvar propada, Milutinović je predložio Olbrajtovoj: „Primite nas u NATO“. Odgovor je bio: „Sad je kasno“.

Tačno pre sedamnaest godina negde u ovo vreme – od 6. do 23. februara 1999. godine – odvijali su se takozvani pregovori u Rambujeu, koji će se neslavno završiti zahvaljujući neiskrenosti i lukavosti zapadnih sila i ranije pripremljenom planu – ultimatumom kojim su Jugoslaviji postavljeni nemogući uslovi i time stvoren alibi za početak nelegalne oružane agresije NATO.

Srbija je ponovo pred izborom da isporuči ono što ne može dati da joj se ne bi dogodilo ono što ne može preživeti.

“Naš pregovarački tim, zbog nerealne procene političara, odbio je u Rambujeu zahtev da se formira vojna baza na aerodromu Slatina kod Prištine. Da je to prihvaćeno, Kosovo bi ostalo u sastavu Srbije“, rekao je u intervjuu za NIN Momir Stojanović, predsednik Anketnog odbora Skupštine Srbije.

Posle intervjua sa francuskim novinarem Pjerom Peanom „Vesti“ ekskluzivno donose izvode iz poglavlja „Iza kulisa francuske politike“ njegove knjige „Kosovo – ‘pravedni’ rat za mafijašku državu“, koju je nedavno objavio pariski izdavač Fajar, a očekuje se i njen srpski prevod u izdanju Službenog glasnika.

Istorija ističe ličnosti koje najviše odgovaraju momentu, ili ličnosti stvaraju istoriju? U leto 1999. godine dešavali su se dramatični događaji završne faze tragedije na Balkanu. Mi svi smo bili svedoci primoravanja na mir naroda na koji svakodnevno padaju bombe. Ali njihova unutrašnja logika i mehanizmi razvoja malo kome su poznati. Ipak očigledno je da je važna uloga u tom procesu bila poklonjena ruskom diplomati i političaru Viktoru Černomirdinu. O tome u komentaru Jelene Guskove, doktora istorije, rukovodioca Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN.

Danas se navršava 14 godina od prestanka bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije, koje je sprovidio NATO. Prekidu bombardovanja prethodilo je donošenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

Krajem oktobra lideri Evropske unije doneli su novi paket sankcija protiv Irana, pomoću kojih Brisel pokušava da primora Teheran na obustavljanje nuklearnog programa.