Подешавања / Settings

Свестрано сагледавање геостратешке суштине тог рата тек предстоји. Она се назире у чињеници да његови покретачи и актери сматрају да је рат био успешан. Поменимо само више пута поновљене изјаве Хилари Клинтон током две предизборне кампање у којима се кандидовала, као и пре тога у процедури именовања за државног секретара пред Спољнополитичким одбором америчког Сената, […]

Тачи тврди да је споразумом из Рамбујеа и НАТО интервенцијом на Србију, како је навео, спречено „етничко чишћење на Косову“. „Овај споразум је окончао процес ослобођења Косова, заснован је на нашим жртвама и борбама. Претворен је тестамент проглашења независности Косова. Улазак у политички спектар у то време и постојано поверење у Сједињене Државе омогућили су постизање овог споразума након тешких и исцрпљујућих преговора. Данас, као и пре […]

Замак је имао пет кула и био је понос високог краљевог чиновника Жана Бернијеа који је носио титулу Прéвôт де Парис, што би се уз нешто добре воље могло превести као „Париски кадија“. Изграђен је негде у време Косовског боја. Дуго је био у поседу краљевих дворјана, породице Анжан, која га је у шеснаестом веку […]

Професор Марковић, који је био сведок тих наводних преговора каже да је једина права истина о Рамбујеу – само географска чињеница. „Представа је заиста одржана у градићу Рамбујеу, крај Париза, у Француској“, наводи Марковић у ауторском тексту за Политику. Као прву крупну лаж, којој су, како каже, многи поверовали, јесте да је „зверска одлука“ о […]

Епилог је познат – после 17 дана преговори су пропали, а 24. марта 1999. године је започело НАТО бомбардовање Савезне републике Југославије. Разговорима су присуствовали представници југословенских власти и косовских Албанаца, уз посредовање изасланика САД, Русије и ЕУ, Кристофера Хила, Бориса Мајорског и Волфганга Петрича. Почетку конференције претходили су месеци „шатл дипломатије“ америчког дипломате, након […]

Решавање косовског проблема могло би се десити организовањем међународне конференције на којој би Београд и Приштина преговарали уз учешће „највећих светских играча“ где би, поред земаља Квинте, учествовали представници Русије, Кине чак и Турске. Може ли Рамбује 2 расплести „косовски чвор“ и шта би Србија добила одржавањем нове међународне конференције? Бићемо у стању да заштитимо […]

Ултиматум из Брисела или не, тек ово што се сада догађа на релацији Београд–Брисел–Приштина неодољиво подсећа на већ виђен сценарио из Рамбујеа 1999. године. Некадашња Медлин Олбрајт сада је у лику Федерике Могерини, док се Србији тада у вези са статусом Космета нудио модел Нове Каледоније, која је својевремено тражила отцепљење од Француске. Па смо […]

Универзални значај Резолуције 1244 огледа се у томе што је она одраз победе међународног права над политиком силе и двоструких стандарда. Ове године у месецу јуну навршило се пуних 17 година од усвајања једног од најзначајнијих докумената међународног права 20. века – Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, а тиме и званичног окончања НАТО агресије […]

Кад је било извесно да ствар пропада, Милутиновић је предложио Олбрајтовој: „Примите нас у НАТО“. Одговор је био: „Сад је касно“.

Тачно пре седамнаест година негде у ово време – од 6. до 23. фебруара 1999. године – одвијали су се такозвани преговори у Рамбујеу, који ће се неславно завршити захваљујући неискрености и лукавости западних сила и раније припремљеном плану – ултиматумом којим су Југославији постављени немогући услови и тиме створен алиби за почетак нелегалне оружане агресије НАТО.

Србија је поново пред избором да испоручи оно што не може дати да јој се не би догодило оно што не може преживети.

“Наш преговарачки тим, због нереалне процене политичара, одбио је у Рамбујеу захтев да се формира војна база на аеродрому Слатина код Приштине. Да је то прихваћено, Косово би остало у саставу Србије“, рекао је у интервјуу за НИН Момир Стојановић, председник Анкетног одбора Скупштине Србије.

После интервјуа са француским новинарем Пјером Пеаном „Вести“ ексклузивно доносе изводе из поглавља „Иза кулиса француске политике“ његове књиге „Косово – ‘праведни’ рат за мафијашку државу“, коју је недавно објавио париски издавач Фајар, а очекује се и њен српски превод у издању Службеног гласника.

Историја истиче личности које највише одговарају моменту, или личности стварају историју? У лето 1999. године дешавали су се драматични догађаји завршне фазе трагедије на Балкану. Ми сви смо били сведоци приморавања на мир народа на који свакодневно падају бомбе. Али њихова унутрашња логика и механизми развоја мало коме су познати. Ипак очигледно је да је важна улога у том процесу била поклоњена руском дипломати и политичару Виктору Черномирдину. О томе у коментару Јелене Гускове, доктора историје, руководиоца Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН.

Данас се навршава 14 година од престанка бомбардовања тадашње СР Југославије, које је спровидио НАТО. Прекиду бомбардовања претходило је доношење Резолуције 1244 Савета безбедности УН.

Крајем октобра лидери Европске уније донели су нови пакет санкција против Ирана, помоћу којих Брисел покушава да примора Техеран на обустављање нуклеарног програма.