Podešavanja / Settings

U našoj zemlji najčešće prezime je Jovanović. Vrlo slično prezime Ivanov najučestalije je u Belorusiji i Bugarskoj. U ostatku Evrope pak najčešće se možemo sresti s ljudima koji se prezivaju Novak ili malko drugačije, ali sa istim značenjem. Večernji list piše da je „Novak“ slovenski naziv na došljaka, novog čoveka na nekom području ili doseljenika. […]

Презиме је настало у другој половини XИВ века. Српска презимена су углавном настајала тако што се наставак -ић, -ев или -ов додавао имену оца, мајке, деде или некој другој основи. Суфикс “ић” је словенски деминутив чија је основна улога у стварању патронима и матронима: Патроним означава да је презиме настало од оца (нпр. презиме Јовановић […]

Тако албанско презиме KUJTIMI, једно од најстаријих међу Албанцима, датира још из 1416. године1) и без сумње означава Албанца, јер ниједан од народа, којима су се Албанци мешали, немају ни презиме КУЈТИМИ, нити реч kujtim = „sećanje“. То је чисто албанска реч и, кад се узме у обзир да то није неко ново презиме, већ од пре неколико векова, […]

Први талас је кренуо другом половином XV века и потрајао до првих деценија XVI века, када се досељавају Срби на подручје Горњег Дунава, у Коморан и Братиславу, чинећи са Острогоном и Ђуром у Угарској језгро Краљевске шајкашке флотиле. Овај систем одбране, устројен по стратешкој замисли угарског краља Матије Корвина, као део одбрамбеног система од Турске, […]

Овако је о необичним презименима писао невесињски шаљивџија Милорад Чокорило, али и у другим крајевима Републике Српске има презимена као створених за сатиричне коментаре. Тако би се могло догодити да, рецимо, неки шерет за министра одбране БиХ предложи Кукавицу. У Српској живи педесетак породица са овим презименом, на подручју од Бањалуке до Новог Града, те […]

Gaće su ranije bile naziv za pantalone, a ne za donji veš, pa je prezime Karagaća značilo da je u pitanju neko ko nosi crne pantalone. Takođe, Kur je praslovenska reč za petla, pa odatle potiče i to prezime.

Heraldičar Nemanja Todorović Štiplija sa Masarikovog Univerzitetu u Češkoj Repiblici navodi da ne stoji tvrdnja Esada Džudža o poreklu prezimena, jer osmanski državljani muslimanske veroispovesti nisu, uopšte, imali prezimena.

Džudžević je rekao da su bošnjačkim prezimenima nasilno prirodavani ti dodaci u poslednjih stotinu godina, od 1912, od kada je, kako je rekao, Sandžak u sastavu Srbije i Crne Gore.