Podešavanja / Settings

Neverovatno je koliko okupatorski mehanizmi Evropske unije (Zapada) podsećaju na viševekovnu tursku okupaciju. Iako su ovi prvi daleko sofisticiraniji (i utoliko podmukliji), iako su umotani u meke građanske forme, svaka istorijska okupacija u biti je jedan te isti mehanizam sa jednim te istim metodama podjarmljivanja porobljenog naroda. Podsetimo se kako su to radile Osmanlije: Na […]

На Биолошком факултету у Београду се по најновијим методологијама анализе ипсилон хромозома и митохондријалне ДНК раде већ дуги низ година. Ради се о унипарентални маркерима, односно, преко ипсилон хромозома прати се порекло особа мушког пола по мушкој линији, а преко митохондријалне ДНК, коју поседују и жене и мушкарци, прати се порекло по женској линији, објашњава […]

* Vođena je između snaga Kraljevine Mađarske (ojačanih vlaškim odredima) predvođenih Janošom Hunjadijem (Sibinjanin Janko) sa jedne i Turaka Osmanlija predvođenih Muratom II (1421—1451) sa druge strane. * Okončana je potpunim slomom mađarskih snaga, koje su se povukle u neredu, dok je sam Hunjadi napustio bojište u noći između 19. i 20. oktobra Ovim mađarskim […]

– На Универзитету у Београду, колико је мени познато, екскурзије на Косово и Метохију већ годинама организују Правни факултет, Учитељски факултет, Факултет политичких наука, али не и Филозофски факултет, од кога би се то, на основу његових традиција и наука које се на њему проучавају, најпре очекивало. То понешто говори о својеврсној кризи у коју […]

Али-паша Јањински рођен је 1740. године у данашњој јужној Албанији, од оца Вели-бега, управника Тепелена. Вероватно је био припадник племена Лаб, познатог по немаштини и хајдучији, па је због тога себе радије прозвао по месту рођења — Тепелински. Постоји непотврђена легенда да се далеки предак његов, дервиш по имену Назиф, доселио из Мале Азије. Имао […]

Због наведене чињенице историја Београда била је условљена његовим кључним положајем на размеђи Балкана и Средње Европе. Град је све до почетка XИX века, уз краће прекиде, остао у поседу Османлија, тако да ни краткотрајна хабзбуршка доминација остварена у неколико наврата (1688-1690; 1717-1739; 1789-1791) није успела много да промени у његовој урбаној структури. Београд је […]

Родио се под именом Михаило Козес, негде у другој половини XIII столећа, у Ромејском царству, вероватно на територији Мале Азије где је и деловао целог живота. У једном тренутку напредовао је до намештења ромејског управника покрајине Хирменкије, па је држао утврђење у подножју планине која се данас зове Улудаг, а која се од давнина називало […]

Реч је о документима из 15, 16. и 17. века која сведоче о животу у Србији и на Балкану под Османским царством, а који су постали доступни нашим стручњацима,након што су крајем 2015. године директор Архива Србије др Мирослав Перишић и генерални директор Дирекције државних архива Турске Угор Уна потписали протокол о сарадњи. Тај уговор […]

Отоманска империја је вековима владала просторима данашње Турске, Балкана, Северне Африке и Блиског истока, делом захваљујући насилним методама, којима је утеривала страх у кости и најбунтовнијим члановима друштва. Довољно је да прочитате књигу „На Дрини ћуприја“ Иве Андрића, па да вам пред очима оживе бруталне технике кажњавања непослушника од којих је најстрашнија набијање на колац. […]

Лист наводи и да су турске инвестиције 2016. износиле 1,66 милијарди долара, што је 5,3 одсто укупних турских инвестиција у иностранству. У тексту под насловом „Ердоган као носилац наде“ Noje cirher cajtung напомиње и да је у делегацији са турским председником допутовало 185 привредника. Такође, преноси да је председник Александар Вучић најавио да ће бити потписани […]

О Косовској бици из 1389. године певане су песме и причане приче. Реч је о боју толико утканом у свест народа да нема Србина који не зна шта се тада догодило. Ипак, стратешки, војно и историјски, Маричка битка која се одиграла још 1371. године, иако много мање позната, била је далеко значајнија за даљи ток […]

Стравична судбина „сремских прогнаника“ говори о страдању дугом пет векова, али и опомиње. Временом асимиловани, матица их заборавила. У Македонији тренутно живи само 12 Срба Галипољаца. Срби из Срема и Београда, браниоци последњег остатка српске деспотовине, поклекли су пред османском инвазијом почетком 16. века. Османлије су их због непокорности у оковима преселиле у Цариград и […]

Izdajnički udarac Turske na nebu iznad Sirije po ruskom avionu treba da nas natera da na neke stvari gledamo trezvenije. Pre svega se to odnosi na pitanje koliko je iskrena bila spremnost za „posebnu bliskost i partnerstvo sa Rusijom“ koju su Turci proklamvali. Težnja da se dođe do neke koristi je jedno, a dugoročna nacionalna strategija sasvim drugo. Saradnja je potrebna svima, i nema nikakvog smisla da se to negira, ali ukoliko pažljivo pogledamo na ono, što je u osnovi politike sadašnjeg turskog rukovodstva, shvatićemo da u incidentu sa avionom nije bilo ničeg slučajnog.

Srbija je uspela da se odupre naletu Osmanlija i da ne izgubi svoj religijski, ali i nacionalni identitet sve do danas. Ali evo šta bi se dogodilo pod nekim drugim scenarijom, odnosno da su događaji i pozicija tada moćnih sila (i Srbija je bila među njima) bili malo drugačiji.

Niški komitet je bila tajna nacionalno-politička organizacija, osnovana 1874. neposredno pred oslobođenje Niša od Turaka, koja je obuhvatala ceo niški mutesarifluk (sandžak), tj niški i pirotski sandžak. Njeni osnivači bili su viđeniji ljudi iz društveno-političkog života Niša, koji su istovremeno sačinjavali i njegovo uže političko rukovodstvo, preko koga su slana sva uputstva za pripremanje narodnog ustanka ne samo na prostoru Niša i okolini, nego i u leskovačkom, pirotskom, vranjskom, brezničkom i trnskom kraju.

Na današnji dan 1867. godine Turci su predali ključeve Beograda i drugih gradova srpskom knezu Mihailu Obrenoviću, što je bio završni čin u dugom procesu političkog oslobađanja tadašnje Kneževine Srbije od turske vlasti.

Muslimani nikada nisu postali Turci jer su sačuvali svoj maternji jezik, staru tradiciju i uvek su znali svoje poreklo – kaže naš sagovornik, pojašnjavajući uzroke istorijskog razdora Srba muslimanske veroispovesti i Srba pravoslavaca

Poznata je Cerićeva javna izjava, citiram: “Naša majka je Turska“. Kao razuman čovjek postavljam sebi logično pitanje kako čovjeku koji pretendira da postane lider Bošnjaka da mu majka bude Turska a on nije Turčin ili se javno ne izjašnjava Turčinom? Ta njegova izjava o Turskoj koju naziva svojom ili „našom“ majkom se može pogledati na youtube, na linku: