Podešavanja / Settings

Prvi ću da se zahvalim Angeli Merkel što je priznala da je Zapad primirjem u Minsku septembra 2014. hteo da „kupi vreme” Ukrajini za pripremu rata protiv Rusije. Skoro svima je to bilo jasno već odavno, ali kada to tako otvoreno kaže neko čija strana u ovom sukobu glumi nekakvu moralnu uzvišenost, onda njene reči […]

Svake godine na ovaj dan sećamo se „humanitarnih” bombi NATO. Ove godine, tužna godišnjica je malo drugačija: svetski poredak koji je tada uspostavljen na ruševinama SRJ i grobovima srpske dece ozbiljno je poljuljan sukobom oko Ukrajine. Sumnjam da iko od vas veruje da se radi o „ničim izazvanoj agresiji Rusije” na nevinu Ukrajinu u kojoj […]

Питају ме дугогодишњи читаоци зашто не коментаришем малтене свакодневна издајства власти у Србији (нипошто српских власти). Није да их нема. Није да нису коментара вредни. Него просто, ако то радим ја из САД, а радећи за руску телевизију (упркос јасно написаном ограђивању мојих приватних ставова), шта год кажем, испада позив на бунт – а онда […]

Геополитика: Како бисте, из Ваше перспективе, могли оценити тренутно стање у Србији, посебно инсистирање председника Вучића да иде ка коначном решењу питања Косова и Метохије? Откуд и чему толика брзина и посвећеност да се сада реши овај вековни проблем? Небојша Малић: – Инсистирање на „коначном решењу“ када непријатељ држи све карте и контролише фактичко стање […]

Како пише колумниста руског медија Небојша Малић, у ауторском тексту за „РТ“, док председник Србије преговара енергетске и трговинске послове у Москви, амерички политички естаблишмент радни на „завршавању посла на Балкану, и већ доминира медијским простором“. У тексту се наводи да су председници разговарали о набавци оружја и придруживању Србије Евроазијској трговинској унији као и […]

Петог августа је обележена 22. годишњица хрватске офанзиве (операција Олуја) која је збрисала дуговековну српску заједницу која је живела на територији познатој као Српска Крајина. Срби западне Славоније су протерани или убијени те 1995. године. Две такве операције су предузете са тихим одобрењем Вашингтона, након што су хрватске снаге биле наоружане и обучене од стране […]

Разговарамо са Небојшом Малићем, политичким аналитичарем који већ дуго живи у престоници САД Вашингтону. Постао је познат широј публици у САД и шире кроз своју дугогодишњу колумну за утицајни антиратни, либертаријански сајт Antiwar.com, као и путем свог изврсног двојезичног блога Сиви Соко (sivisoko.blogspot.rs/) / Grey Falcon (grayfalcon.blogspot.rs/) Већ пар година ради за вашингтонски биро глобалне […]

Računam da mnogi Srbi prate šta se dešava u Ukrajini. Malo koga će iznenaditi što banderovci u Kijevu svako malo predlažu da se „ukrajinski“ jezik – frankenštajn iz austrougarskih laboratorija XIX veka – polatiniči, kako bi se što brže ratosiljali mrskih im „Moskalja“. Kao odgovor na takve ispade „demokratske, napredne, ljudskopravaške tolerancije“, Donbas je već mesecima pod oružjem.

Pobeda stranke „Siriza“ na jučerašnjim grčkim izborima među Srbima je dočekana sa mešavinom nade – da će se Aleksis Cipras možda usuditi da prkosi Briselu i Berlinu – i opreza, jer bi se vrlo lako moglo desiti da i ova stranka bude samo još jedan trojanski konj Atlantske Imperije. Povod za potonji osećaj sigurno je i neprijateljski stav Sirize prema Crkvi. S druge strane, Ciprasovu pobedu su pozdravili suverenisti širom Evrope – među kojima su i „desničari“ poput Marin le Pen.

Povodom teksta Aleksandra Jovanovića Stanje stvari u diletantsko-spletkaroškoj sekciji srpskih internet medija

Primerom se, naravno, ništa ne dokazuje, ovo je samo ilustracija i odgovor Maliću i „svedocima“ (nema boljeg svedoka od saučesnika) na „Nebojša Malić: Ko je i kako „rušio” The Saker Srpski“.

Čisto da se ne stvori presedan puštanja neistina, uvreda i kleveta da prođu bez odgovora. Reagovanje na tekst Aleksandra Jovanovića: „The Saker Srpski odleteo, pa, pa“.

U danima pred referendum o otcepljenju u Škotskoj, Leon Kojen je pisao o kosovskom presedanu koji se Imperiji sada vraća kao bumerang, dok je Muharem Bazdulj svoj komentar zaključio upozorenjem da pre ili kasnije, „šejtan dođe po svoje“. Istina, Škoti su se (ako je verovati zvaničnim rezultatima) iz straha opredelili da ostanu britanski podanici. Ali šejtan je strpljiv i nije mu mrsko da čeka…

Pošto je „kaznena ekspedicija“ kijevskog režima doživela propast, a priča o „ruskoj invaziji“ je već do te mere potrošena da ne daje rezultate, propagandisti Imperije našli su novog krivca: Srbe!

„Bez terorističke zavere iz Beograda, Nemci i Austrijanci ne bi bili dovedeni pred ovaj grozni izbor. Civilno rukovodstvo u Berlinu i Beču pokušalo je da ograniči sukob na Balkan. Odlukom Rusije da austro-srpski sukob pretvori u evropski – posle sopstvenog ‘blanko čeka’ iz Pariza – rat je postao evropski, a ulaskom Britanije, svetski. Mobilizaciju je prva sprovela Rusija, a ne Nemačka.“[1]

S jedne strane to nije za čuđenje; vlasti SAD već dve i po decenije nemaju potrebe za diplomatijom (kao što je svojevremeno posvedočio UN gensek Butros-Gali), jer imaju silu. Njima je sve dozvoljeno, dok ostatak sveta može i sme samo ono što im dozvole SAD.

Šestoga juna, 1944, zapadni Saveznici su se iskrcali na plažama Normandije. Amerikanci, Englezi, Kanađani, Australijanci i niz „slobodnih armija“ (Francuzi, Česi, Poljaci, itd.), uz pomoć angloameričke mornarice i avijacije, izveli su najveći pomorski desant u istoriji. Naspram njih su bile nemačke garnizonske divizije, bez avijacije, pod komandom čuvenog feldmaršala Romela.

Plan okupacije iz 1999, za koji se verovalo da je nemoguć, sproveden je – bez ispaljenog metka, ispod žita, polako i postepeno

U ranim jutarnjim satima 4. avgusta 1995, dvesta hiljada hrvatskih vojnika krenulo je u „oslobađanje“ Republike Srpske Krajine od svega živog, a ponajpre Srba.

Mi bar znamo da ponekad preostane samo izbor između časnog stradanja i nečasnog preživljavanja, i da bez ovog prvog ovo drugo vodi u nestanak