Podešavanja / Settings

Istoričar dr Aleksandar Uzelac, iz Instituta za istoriju nedavno je izazvao veliku pažnju kada je u jednom TV gostovanju izjavio da Miloš Obilić nije postojao i otkrio da se zapravo ne zna ime čoveka koji je ubio Murata u Kosovskom boju. „Mi na prošlost gledamo očima sadašnjeg čoveka, i ne razumemo šta se u ono […]

Позивајући се на османског историчара, као и на неке алтернативне изворе, овај професор историје (?) пише неку сасвим нову историју, својатајући и Милоша Обилића, који није историјска личност, него епски јунак, али и целу династију Мрњавчевића, претварајући их у „Бошњаке“. Преносимо текст који је он написао: „Османски хисторичар Нешри (тур. Неşри; друга пол. XВ вијека […]

Турски медији наглашавају да је то била грозна и срамотна порука навијача црно-белих, уз објашњење да Срби славе Обилића као националног хероја јер је убио султана Мурата 1389. године у боју на Косову. Све је то, ипак, измишљотина! На трибинама стадиона Партизана није било барјака са ликом Милоша Обилића, већ застава са портретом Карађорђа Петровића, […]

Izvesni Bajazit Karađoglu na svom Fejsbuk nalogu objavio je nešto što je na ovoj društvenoj mreži podiglo ogromnu prašinu. Naime, Bajazit nudi 1.000 evra onome ko mu priloži materijalne dokaze o postojanju srpskog heroja Miloša Obilića. „Svaki onaj koji mi predoči validan dokaz (izuzev mitomanija i podvala SPC), pisani ili dokaz bilo koje vrste da […]

U rano ljeto 1389. godine Srbiji se približavala najveća sila koju je svijet do tada vidio. Strašno Osmansko carstvo za koje je cijela Evropa vjerovala da je nepobjedivo. I kako su car Lazar i Miloš Obilić reagirali? Nisu se poturčili, nisu se poklonili, niti Muratu ponudili podjelu Kosova, nego su Murata podjelili na pola, od […]

Милоша красе све најузвишеније особине: јунаштво, храброст и отменост, скромност и частољубље, спремност на жртвовање за добробит народа. Доносимо вам неке историјске чињенице о овој интригантној личности из наше историје. Фирентинска општина у свом одговору краљу Срба и Босне Твртку И од 20. октобра 1389. наводи да је група заверених ратника пробила до султановог шатора […]

Међу споменутим порталима најпознатији и најпосећенији је дневно.хр, чији уредници свакодневно објаве неколико антисрпских текстова. Углавном су на мети Срби из Хрватске, оно што је преостало од њих, али и Србија као држава, Република Српска, Милорад Додик, српски спортисти, клубови… Дневно има и дописника из Београда, зове се Драган Илић, који је прошле године објавио […]

Један од најстаријих извора у коме се говори о смрти цара Мурата је одговор краљу Твртку који је стигао из Фиренце, 20 октобра 1389. године. Краљ Твртко је 1. августа 1389. обавестио своје пријатеље, Тригор и Фиренцу о исходу битке на Косову, нагласивши да је он победио сатаниног сина и служитеља Мурата. Из фирентинске општине […]

28. јуна 1389. године српски витез Милош Обилић извршио је атентат на османског султана Мурата, током Косовске битке. Турци су из битке изашли као тактички победници, а Муратов наследник Бајазит је на Косову пољу свом оцу подигао турбе (маузолеј) у којем је сахранио његове унутрашње органе; остатак његовог тела сахрањен је у Бурси, у Анадолији. […]

28. juna 1389. godine srpski vitez Miloš Obilić izvršio je atentat na osmanskog sultana Murata, tokom Kosovske bitke. Turci su iz bitke izašli kao taktički pobednici, a Muratov naslednik Bajazit je na Kosovu polju svom ocu podigao turbe (mauzolej) u kojem je sahranio njegove unutrašnje organe; ostatak njegovog tela sahranjen je u Bursi, u Anadoliji. […]

На двадесетом километру на путу Крушевац-Александровац налазе се села Мрмош и Лаћислед у којима је према народном предању рођен и где су се налазила утврђења славног српског витеза, јунака Косовског боја, Милоша Обилића. Између ова два села налази се и Манастирак, манастир Св. Романа, који је задужбина Милоша Обилића али и остаци тврђаве у Лаћиследу […]

Звездана Ковач је на конференцији “Србија и Aлбанија – према европској будућности” указала да се медији, али и образовање врло често користе као моћно оружје у надоградњи егоцентричних ставова. Представљајући пројекат Центра “Заједничке историјске читанке” које пружају више различитих погледа на исти догађај, она је навела да је студентима неопходно да имају више чињеница, као […]

Prikaz je zapravo zasnovan na Bojkuovoj pesmi čiji je tekst objavljen 1923. godine. Deset godina kasnije, čuveni srpski etnolog i folklorista Tihomir Đorđević kao dokaz popularnosti ovog epa među Albancima objavio je skraćenu verziju slične pesme koju mu je preneo Asan Dema Ćufićević (1934).

Uvodna napomena: Kako je centralni događaj Kosovske bitke stradanje sultana Murata i viteško delo Miloša Obilića na neki način zavijeno vekovnim velom tajne, to se ovom događaju valja vratiti analitički kroz ondašnje, srednjovekovne vrednosti i duh časti. Tako će se potpunije spoznati suština i istinitost tog, po nas i danas odsudnog aspekta te bitke.Iz tog središta zasijaće i značaj i obaveza Obilića duha u Srpstvu.

Manastir Tuman smešten je, kako opisuju stari izvori, „u dražestnoj dolini planina golubački“. Danas pripada Braničevskoj eparhiji. Neobično ime duguje predanju o legendarnom kosovskom junaku Milošu Obiliću koji je navodno u ovom kraju, u selu Dvorištu, imao dvor.

„Posle petnaest godina, mislim da je situacija sazrela i da imamo tu obavezu. Iskreno se radujem odluci o postavljenju spomenika, jer ako oko bilo čega ne možemo da se složimo, mislim da bi oko ovoga morali“, rekao je Stojanović.

Te 1697. godine na vladičanski tron na Cetinju stupa mladi jeromonah Danilo Petrović. – Danilo je ubrzo otišao u Pečuj u Mađarsku – kazuje istoričar Predrag Vukić – gdje se u izgnanstvu nalazio izbjegli pećki patrijarh Arsenije Treći Čarnojević, inače i sam rodom sa Cetinja. On ga je tu u Pečuju 1700. godine rukopoložio za mitropolita Crne Gore, brda i primorja.

Ždralin, konj Miloša Obilića, bio je junak kao i njegov gospodar. Čak je s njim zajedno i poginuo. To je jedini legendarni srbski konj, koji je poginuo u boju. A pratila ga je slava, jednako kao i njegovog gospodara. O Ždralinu ima malo podataka i priča, a to je možda, zbog toga što je njegov dorpinos u Miloševom delu ogroman, a o velikim i svetim stvarima se ne govori mnogo. Poznato je da je Ždralin bio visok konj. To ističe i narodni pevač i to ne bez jakog razloga. Kažu da je Ždralin bio toliko visok da je među drugim konjima izgledao kao džin. I plašili su ga se. Zato je Miloš imao malo dvoboja.

Jer, iako su Turci znali kako je njihov car zaista stradao, učinili su sve da se ta istina sakrije i uspostavi neka njima prihvatljivija i drugačija. Naročito su raširena turska tumačenja događaja u kojima se Muratova pogibija objašnjava podmuklim ubistvom, odnosno, ubistvom na prevaru. (Na ploči u Muratovom turbetu piše da „čuveni velikan iz Lazareve vojs

Ni manjeg događaja, ni većeg odjeka. Ni manje muke, ni veće bruke. Ni manjih izbora, ni većeg značaja…