Podešavanja / Settings

Do formalnog pada socijalizma postojala je cenzura, pa je od 1990-tih došlo do ekspanzije raznolikog istorijskog štiva. Čitaoci su se tada našli na mukama druge vrste: kome verovati? Prva, ili barem jedna od prvih knjiga štampanih u Beogradu po dolasku komunista na vlast, već krajem 1944. godine, zvala se ”Pjesma o biografiji druga Tita”. Autor […]

Tema emisije je bila premijera filma o Nikoli Kalabiću, „Opkoljeni” i otkrivanje prave istine o događajima iz Drugog svetskog rata na teritoriji današnje države Srbije.

У Ужицу је прије неколико дана приказан филм „Генерал Дража Михаиловић“. Сценариста и режисер филма је Милослав Самарџић, аутор више књига о улози Драже Михаиловића у Другом свјетком рату. –Надам се да ће једног дана овде бити приказан и играни филм, то нам је крајњи циљ, јер начин на који се наша историја представља, било […]

Пре свега, они су примењивали совјетски бољшевички систем, који је најјасније дефинисао главни Стаљинов човек у свету филма, Сергеј Ејзенштејн. Он је тврдио да филм не сме да буде наставак позоришта, јер је позориште за елиту, тј. за мањи део друштва, па се на тај начин не може остварити велики ефекат на масе. Зато, филм […]

Veće angažovanje Srpske pravoslavne crkve, a pored ostalog i sistematsku gradnju crkava na slobodnoj teritoriji, general Draža Mihailović je naredio 21. februara 1944. godine. Cilj naredbe bio je da se bolje vidi, kako je Draža napisao, “ko smo i šta smo“. Deo naredbe koji se odnosi na gradnju crkava, glasio je: “U svima korpusima obeležiti […]

Српска кинематографија наставља одавно утабаним стазама и кроз две нове игране серије, које РТС од краја октобра емитује у ударним терминима, суботом и недељом: ‘’Пси лају, ветар носи’’ Радоша Бајића и ‘’Сенке над Балканом’’ Драгана Бјелогрлића. Обе нове серије обновиле су и вечиту полемику: Да ли оно што видимо на малим екранима има везе са […]

Портал УЈЕДИЊЕЊЕ: Каква је улога црногорских комуниста у бомбардовању градова, прије свих  Подгорице? Зашто није бомбардовано Цетиње? Да ли је и за црногорске комунисте важио Титов договор са савезницима, прије свега са Енглезима о бомбардовању српских градова? САМАРЏИЋ: Да, важио је договор и за њих. Они су бирали мете у Црној Гори и Србији. Нарочито […]

Препоручујемо да погледате цео интервју и сазнате више о историјским догађајима из Другог светског рата, о сукобу између четника и партизана, о односу између Драже и Тита, али и о бројним другим занимљивим темама.

Povodom teksta ,,MILOSLAV SAMARDŽIĆ: Odgovor Miroslavu Lazanskom“, od 20. maja

“Istoriju treba ipak prepustiti samo istoričarima“ – piše g. Lazanski. Da, ali tamo gde istorija, tj. istoriografija – postoji. Na žalost, ona u totalitarnim režimima, kao što je bila socijalistička Jugoslavija, ne postoji, jer u njima nema slobode govora. Slobodno bavljenje istorijom Drugog svetskog rata tada je bilo strogo kažnjivo. Postojao je verbalni delikt, zloglasni član 133 Krivičnog Zakonika SFRJ.

Drugim rečima, kada neko danas kaže da je antifašista, poručuje nam da je komunista, ali da to ne sme da prizna iz taktičkih razloga.

U disertaciji se tvrdi da je Srbija tek posle Titove smrti postala totalitarna država, a da je glavni krivac za to bila Knjiga o Milutinu.

Američki istraživači tragaju za pilotima nestalim u misterioznim sukobima 1944. na ovim prostorima. Sukob Sovjeta i Amerikanaca iznad Srbije 1944. umalo prerastao u Treći svetski rat

Direktiva je, dakle, zahtevala ubistva širokog kruga ljudi, što je uskoro počelo da se sprovodi u delo. Najpre u Srbiji. I najpre po srpskim varošima i selima. I opet je upotrebljen poznati recept sa slanjem Lenjina da diže revoluciju i razbija sistem „iznutra“.

Autor „Ravne gore“ odgovara na kritike koje su pratile prvi deo ratne trilogije: Serija je dočekana na nož zbog svih naših raskola. Progovorili smo posle 70 godina jednoumlja. Dražu sam prikazao kao normalnog čoveka i patriotu. Moj Tito je nov, drugačiji, zanimljiv i uverljiv.

Tu je i poslednji datum koji je omašen: Draža je izašao na Ravnu Goru 11. maja, a ne 13. maja.
Prošetao se Draža od Bosne do Ravne Gore – i to je bila serija „Ravna Gora“.

Emitovanje serije “Ravna gora”, koja se nakon prikazanih epizoda već može smatrati jednom od najgledanijih televizijskih serija na ovim prostorima, osim velike pažnje javnosti, izazvalo je žestoke polemike u političkoj i stručnoj javnosti oko verodostojnosti prikazanih istorijskih događaja, kao i ispitivanja “časnosti namera” autora serijala Radoša Bajića, koji je, makar privremeno, uspeo da pomiri partizane i četnike, ali isključivo u napadima na njega i njegovo umetničko delo!

ražini ljudi su išli nevojnički, čak nisu imali ni izvidnicu, i naleteli su na zasedu. Ali, „borba“ se prekida i pre nego što je počela, da bi se priča fokusirala na novu svađu između dva Dražina majora, Paloševića i Stankovića.

Brojanje grešaka u TV seriji “Ravna Gora“ postaje ne samo besmisleno, već i neprimereno. Greškom se ozanača nekakav izuzetak, dok ovde vidimo sistem, tj. sistematsko falsifikovanje istorije po svim bitnim tačkama.

Potom gledamo još jedan klasičan istorijski falsifikat. Nemci 4. maja 1941. dolaze u Planinicu i hapse taoce, mada u ovo mesto nisu došli do 6. decembra 1941. godine (Operacija „Mihailović“). Ova scena je „presečena“ dokumentarnim filmom, koji prikazuje Nemce kako pale kuće i odvode taoce – a to je u stvari bilo u oktobru 1941.