Подешавања / Settings

Ипак, сачувана је књига “Кроз столећа“ – “През летстотки” где је подручје између Лабе и Одре означено именом “Сербија”. Ту се објашњавају правци немачких освајања Србских територија у времену од 1050. до 1300. године У књизи “Zur sorbischen Geschichte” исто подручје обележено је као “Србска област“, насељена Србима. Књига “Кроз векове“ (на лужичком србском језику), […]

Где је Србима родни завичај? Где је Србима родни завичај? Је ли то Саксонија или Пруска можда, где Лаба тихо тече и са Шпревом се састаје? Ах не, ах не, Наш родни крај мора бити још пространији! Где је Србима родни завичај? Да није то Поморје или Литва можда, где још живе успомене полабске и; […]

“Лужички Србији су искористили своје право на самоопредељење: тражили су демократски легитимисан парламент – Српски Сејм о којем су јуче гласали на добровољном референдуму. Циљ избора је да омогући Лужичким Србима право на самоопредељење у културним и образовним питањима, вољу да преузме одговорност и да на тај начин суделују у креирању своје будућности”, наводи се […]

До данас је опстала могућност да су Срби на овом подручју од раније[1], пошто се још код раних античких писаца Венеди сматрају делом Вандалског народа, а Вандали су, наводно, претходили Вендима на том простору, па се иселили.  Грчки и римски извори претке полапских Словена сматрају делом народа јединственог порекла којег су латини звали Venedi, Venethae или Venethi[2], а Грци Ούενέδοι. […]

Неки од њих размишљају о стварању парламента. Аутори иницијативе „Српски сејм“ организовали би изборе већ ове године. Званична организација Лужичких Срба „Домовина“ оптужује их за сепаратизам, сматрајући да се крупне промене ипак могу остварити само у сарадњи са властима. Активисти једне од десничарских организација 2014. године су извршили неколико напада на младе Лужичке Србе. Севало је и оружје, па су ти […]

Сјајна војничка каријера генерала Павла Јуришића Штурма није крунисана и чином војводе, али је командујући Трећом армијом помогао да српска војска у првој ратној години потуче Аустроугаре, а 1915. године избегне опкољавање и повуче се преко Албаније.

Са њима делимо више од имена: наше историје су веома сличне, и готово једнако трагичне, наши језици и наше културе су у дубоком сродству. Они су наша северна браћа, ми смо њихова јужна. Ми о њима знамо врло мало, а и они о нама. Куцнуо је час да се то промени!

У Савезној Републици Немачкој[1], двојезични написи су видљиви јужно од града Берлина[2], па све до чешке[3] границе, тј. у области познатој као – Лужица[4].

Окружени германским морем, вековима сатирани од разних империја, Лужички Срби су, од некада бројног словенског племена, спали на свега неколико десетина хиљада душа. Али и даље постоје. То је њихов највећи подвиг.

Нама је фалсификована историја нанела више штете и пораза од свих ратова!

Из овога се поставља питање откуда код Келта српски Луг и српска имена и има ли између једних и других, Келта и Срба односно Келта и Словена, каквог сродства, или је било узајамног утицаја, посредног или непосредног, у којим крајевима света, и у коме добу?

Читаоци таблиода „Билд“ кажу да је најлепша од свих посланица млада Јана Шимке, рођена у Котбусу, граду Лужичких Срба, у породици чиновнице и возача

Истина која полако излази на видело, а коју ,,цивилизирани Европљани“ по сваку цену желе да сакрију, је – да је цела Европа настала на рушевинама прастаре словенске (српске) цивилизације.

Кохел, немачки етнограф: ”Име Срби је било раније велико обележење за све Словене”

Поражавајућа је чињеница да народ као Срби који је од вајкада у вртлогу светске историје, народ који је морао кроз векове да води толике одбрамбене ратове, тако мало урадио да своју историју истражи како треба, прикупи све податке и публикује их, направи музеј какав доликује једном тако старом народу богате историје.

Ускрс је нарочито важан догађај за Лужичке Србе, мањински словенски народ у источној Немачкој, који га обележава традиционалним осликавањем јаја.

Руски сорабиста, Дмитриј Пољаков, говори за „Руску реч“ о везама Лужичких Срба и других Словена и о шансама за културни опстанак овог народа.