Podešavanja / Settings

Моја мајка, Љиљана (р. Лукачевић, 1937), није се баш разумела у политику, нити се за њу занимала. Само је изражавала расположење ситног престоничког грађанства, према ослободиоцима. Лека је био њихов. Коча, некако, наш. Када је Ранковић умро (1983), сахрана се претворила у масовну политичку манифестацију, која је затресла поредак. Када је, пак, Коча умро (1992), […]

На Војномедицинској академији у Београду, 20. октобра 1992. у 85. години умро је Коча Поповић, песник надреалиста, књижевник и филозоф, резервни поручник Војске Краљевине Југославије, учесник у Шпанском грађанском рату из кога је изашао као капетан, нетом после тога војник револуције, један од најславнијих команданата и генерала пролетерских јединица, а потом врхунски дипломата и кратко […]

Константин Коча Поповић рођен 14. марта 1908. године у Београду, у веома угледној београдској породици индустријалаца и трговаца. Студирао је филозофију на Сорбони, био је филозоф, песник надреалиста, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, друштвенополитички радник СФРЈ, генерал-пуковник ЈНА, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. – Средином 20-их година прошлог века, у Паризу […]

„Ви знате да сам ја рођени Београђанин, али нисам великосрбин. Ја сам космополита. Кад се 1971. није могло писати Југословен, ја сам у рубрици националност написао: Србин по рођењу. Ово што се сада дешава у Србији није ми нимало симпатично. То је један узак, веома опасан националистички програм. Милошевић је обичан банкарски пацов, због њега […]

Aleksandar Simović (1889–1945), nosilac Albanske spomenice i francuske Legije časti, u Drugom svetskom ratu skrivao je komuniste, a oni su ga – streljali! Simović je u rodnom Obrenovcu dobio ulicu još 2006, a zvanično je rehabilitovan tek nedavno, marta ove godine. Ovaj poznati industrijalac skrivao je vodeće komuniste od okupatora. Dva puta su ga tokom […]

Као финални коментар на културна дешавања у 2015. години прочитајте текст Владимира Димитријевић поводом коначног издања Духа сампорицања и огледа Мила Ломпара „Тријумф колонијалне свести“, објављеног у Печату. „Служебник“ и „Требник“ секуларног свештенства Секуларно свештенство квазирелигиозне групације зване Друга Србија (иако синови и унуци Тита&Партије, представљају се као баштиници либерално – грађанских традиција) у својим […]

Istina „drugosrbijanstva“, koje već dve decenije ratuje protiv Srbstva u svakoj njegovoj projavi (od pravoslavne vere do ljubavi prema Rusiji) jednostavna je – to je titoizam pomešan sa NATOfilijom. Srbi su za „drugosrbijance“ primitivci koji se nikad nisu oslobodili svoje, što bi Hrvati rekli, „bizantske“ zaostalosti, i koje samo put u EU-NATO Imperiju može te zaostalosti osloboditi, što je Tito pokušao, ali nije do kraja uspeo.

Nekoliko hiljada metara filmske trake, snimljene u vreme epohe Josipa Broza Tita (od 1945. do 1980.), koja nikada, zbog cenzure, trenutne “nepodobnosti” nekih ličnosti ili nekih drugih razloga nikada nije montirana, postaje novi, kapitalni projekat “Filmskih novosti”.